1. Uvod u problematiku pesticida u prehrambenim proizvodima
Poljoprivreda predstavlja stub ekonomske stabilnosti mnogih zemalja, a Srbija se ubraja među region sa tradicionalno jakim udelom agrara. Međutim, rastuća potreba za visokim prinosima dovela je do široke upotrebe pesticida u cilju zaštite useva od štetočina, bolesti i korova. Dok primena hemijskih sredstava doprinosi povećanju produktivnosti, ona takođe donosi potencijalne rizike za potrošače, ukoliko ostaci pesticida dospeju u krajnji proizvod koji stiže na tanjir. Nedavni slučajevi pronalaska opasnih supstanci u voću iz Srbije podižu pitanje koliko je efikasan trenutni sistem kontrole i kakve posledice mogu da proisteknu ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere.
Jedan od poslednjih zbivanja koje je izazvalo veliku zabrinutost stručne javnosti i potrošača jeste detektovanje residua pesticida formetanata u zamrznutim jagodama iz Srbije. U nastavku teksta detaljno ćemo objasniti šta je formetanat, koja su njegova odlike, kako se koristi u poljoprivredi, zašto predstavlja ozbiljnu pretnju po ljudsko zdravlje i koje su najznačajnije lekcije iz ovog slučaja za čitav prehrambeni lanac.
Ovaj blog ima za cilj da pruži iscrpne informacije nove generacije, zasnovane na dostupnim izveštajima relevantnih institucija, naučnim studijama i međunarodnim standardima, a sve u cilju da zainteresovani proizvođači, distributeri i potrošači steknu jasan uvid u probleme, rizike i rešenja vezana za formetanat i pesticidnu kontaminaciju.
2. Šta je formetanat: hemijska struktura i primena u poljoprivredi
Formetanat (eng. formetanate) je hemijsko jedinjenje iz grupe organosumpornih pesticida koje se koristi kao insekticid i akarisid u cilju suzbijanja štetočina na biljkama. Ovaj insekticid pripada klasi karbamata i deluje tako što inhibira enzim acetilholinesterazu u nervnom sistemu insekata, dovodeći do njihovog brzog odumiranja. U praksi se formetanat najčešće primenjuje u voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji, jer je efikasan protiv širokog spektra štetočina, uključujući grinje, trips, lisne vaši i druge insekte.
Hemijska formula formetanata je C7H14NO2S, a radi se o beličastom kristalnom prahu koji se razlaže u vodi. Posebnost ovog insekticida leži u brzom delovanju i kratkom razdoblju razgradnje u biljnoj masi, što ga je nekada činilo poželjnim za proizvođače koji su želeli da efikasno uklone štetočine neposredno pre berbe. Ipak, upravo ta kratkotrajna prisutnost u zidu ploda i potencijalno neredovna upotreba dovode do rizika da ostaci dođu do krajnjih potrošača.
Svetski organi za bezbednost hrane klasifikuju formetanat kao supstancu sa visokim stepenom opasnosti ukoliko se prekorači dozvoljena granica rezidua (MRL – Maximum Residue Level). U Evropskoj uniji i mnogim drugim zemljama formetanat je zabranjen ili je njegova primena veoma strogo regulisana. Uprkos tome, u određenim regionima i dalje se koristi zbog niske cene i lake dostupnosti na crnom tržištu ili zbog nesavesnog postupanja pojedinih proizvođača.
3. Regulative i praksa primene pesticida u Srbiji
Zakonski okvir u Srbiji za upotrebu pesticida definišu Agencija za bezbednost hrane (ABH) i Pravilnik o registraciji pesticida kojim se propisuju dozvoljene supstance i njihovi maksimalni nivo dozvoljenih rezidua u prehrambenim kulturama. Ipak, primena tih propisa na terenu ponekad trpi zbog nedovoljnog broja inspektora, ograničenih laboratorijskih kapaciteta i neočekivanih promena cenovnih trendova na tržištu pesticida.
Proizvođači u Srbiji sve češće se suočavaju sa pritiskom konkurencije sa inostranog tržišta, pa su skloni da pokušaju smanjivanje troškova kroz korišćenje jeftinijih i često neovlašćenih hemijskih sredstava. U praksi, formetanat je bio registrovan pre više decenija, ali su poslednjih godina zabrane u EU i međunarodne preporuke dovele do toga da proizvodjači ublaže njegovu upotrebu u korist drugih, manje rizičnih proizvoda. Ipak, restrikcije ponekad ne budu odmah poštovane, naročito kod proizvođača koji nisu ažurni u nadogradnji tehničkih smernica ili kod onih koji se oslanjaju na zastarele prakse saveta agronoma.
Institucije u Srbiji sprovode redovne inspekcijske kontrole na uzorcima proizvoda namenjenih izvozu, naročito na onim destinacijama za koje se zna da imaju stroge propise – Evropska unija, Norveška, Švajcarska. Nakon što su u više navrata zabeleženi slučajevi ilegalnog korišćenja opasnih supstanci u voću, Agencija za bezbednost hrane uvela je u poslednjih nekoliko godina strože evaluacije podataka proizvođača o bezbednoj primeni pesticida, kao i zahtev za obaveznu analizu svakog većeg izvoza u renomirane laboratorije. Ipak, dok se te mere primenjuju, pojedinci ipak uspevaju da unesu nedozvoljene količine formetanata u zamrznute proizvode, što pokazuje da je nadzor i dalje nedovoljan.
4. Sistem za brzo uzbunjivanje o opasnim namirnicama (RASFF)
Mehanizam RASFF (Rapid Alert System for Food and Feed) predstavlja ključnu komponentu bezbednosne mreže Evropske unije. Njegova uloga je da omogući hitnu razmenu informacija između državnih organa članica, proizvođača i distributera kad se otkrije da određena pošiljka hrane ili hrane za životinje predstavlja rizik po zdravlje ljudi. Putem RASFF-a, svaki put kad laboratorije detektuju eventualno prekoračenje dozvoljenih vrednosti rezidua pesticida ili otkriju zabranjenu supstancu, informacije se odmah prosleđuju na nivou EU i država članica, kako bi se roba povukla sa tržišta i sprečilo njeno dalje širenje.
U novembru 2023. godine, belgijske vlasti su u uzorcima zamrznutih jagoda iz Srbije otkrile formetanat u količini znatno iznad dozvoljene granice. Prema podacima iz izveštaja RASFF-a, razlog za alarm je bio visok nivo rezidua koji bi mogao predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje ljudi, naročito ako se jagode koriste neposredno u pripremi džemova, sokova ili dečijih obroka. Zbog toga je pokrenuta procedura hitnog obaveštavanja svih država članica EU i naređeno povlačenje kontaminiranih pošiljki.
Sistem RASFF ne služi samo kao upozorenje, već i kao instrument saradnje između istražnih službi svih zemalja članica. Kako bi se izbegle ponovne nesuglasice, relevantni organi u Srbiji su odmah pozvani da dostave dodatne informacije o porijeklu, načinu obrade i eventualnim prethodnim ispitivanjima tog uzorka jagoda. U skladu s pravilima RASFF-a, svi podaci ostaju neko vreme klasifikovani dok se ne utvrdi konačna odgovornost, ali proces omogućava da se roba povuče pre nego što ugrozi potrošače.
5. Toksični efekti formetanata na ljudsko zdravlje
Hemijsko dejstvo formetanata potiče iz njihove sposobnosti da inhibiraju enzim acetilholinesterazu, ključan za prenos nervnih impulsa u organizmu. Kada se ovakav insekticid unese u ljudski organizam, bilo oralnim putem ili kroz dugotrajan kontakt sa kožom, može prouzrokovati poremećaj u funkcionisanju nervnog sistema. Simptomi akutne trovanosti uključuju glavobolju, mučninu, povraćanje, znojenje, slabost mišića, ubrzan rad srca i otežano disanje. U težim slučajevima može doći do konvulzija, gubitka svesti i padu krvnog pritiska, što može rezultirati trajnim oštećenjem mozga ili smrtnim ishodom ukoliko se ne pristupi hitnoj medicinskoj intervenciji.
Dugotrajna izloženost čak i niskim nivoima formetanata u hrani može dovesti do hroničnih efekata. Naučne studije na laboratorijskim životinjama ukazuju na potencijalne neurološke poremećaje, hormonsku neravnotežu i rizik od razvoja malignih oboljenja. Maca koja je duže vreme hranjena kontaminiranom ishranom pokazivala je promene u ponašanju, smanjenu plodnost i oštećenje jetre. Iako se precizni podaci o uticaju na ljudsku populaciju još prikupljaju, statistike pokazuju da stanovništvo izloženo višegodišnjoj upotrebi karbamata u poljoprivredi ima povećan rizik od neuroloških problema i razvoja nekih vrsta karcinoma.
Poseban problem predstavlja skrivena kontaminacija, kada rezidui ostanu ispod dozvoljene granice, ali se kumulativno nakupljaju zbog česte konzumacije hrane iz iste grupe proizvoda. Na primer, redovan unos zamrznutog voća kod potrošača koji svakodnevno priprema voćne smutije ili dečiju hranu može rezultovati toksičnom kumulacijom formetanata u organizmu. Upravo zbog toga je granica rezidua formetanata u jagodama u EU postavljena na izuzetno niskom nivou – najčešće ispod 0.01 mg/kg. Svako prekoračenje te vrednosti smatra se neprihvatljivim i aktivira alarm za nanose kontrole.
6. Prethodni slučajevi kontaminacije voća iz Srbije
Analiza dosadašnjih incidenata pokazuje da formetanat nije jedina supstanca koja je putovala kroz kanale izvoza zamrznutog voća iz Srbije u evropske zemlje. Još početkom 2023. godine u Belgiji je prijavljeno prisustvo kadmijuma u uzorcima zamrznutih malina poreklom iz Srbije, što je izazvalo sličnu reakciju od strane RASFF-a. U tom slučaju, količine kadmijuma prelazile su maksimalne dozvoljene vrednosti, što je zahtevalo povlačenje pošiljki, dodatne analize i procese istrage kako bi se utvrdio izvor kontaminacije.
Iako su se takvi događaji sve ređe javljali u prošlosti, učestalost ih ponovnog pojavljivanja ukazuje na to da sistem kontrole nije u potpunosti adekvatan. Stručnjaci smatraju da to može biti posledica nekoliko faktora: nekontrolisane upotrebe zemljišta zagađenih teškim metalima, zastarelosti metoda obrade tla, loše prakse skladištenja zamrznutih proizvoda ili neadekvatnog pranja i tretmana voća pre zamrzavanja.
U nekoliko navrata, a naročito u slučaju malina i ribizli, proveravalo se da li su obeležja kontaminacije nastala zbog zagađenja tla u blizini industrijskih postrojenja ili od nepravilnog odlaganja hemikalija. U vezi s tim, nadležni instituti su sproveli opsežne uzorke zemlje i površinske vode u regionima uzgoja jagoda i malina, kako bi se utvrdila moguća ekološka opasnost. Zaključci su pokazali da određene parcele doista sadrže povišene nivoe teških metala i pesticida, ali nije se moglo precizno potvrditi da li je formetanat poticao isključivo od primene tog insekticida na polju ili je mešovitog porijekla.
Zbog toga se razvila preporuka da svi voćarski proizvođači, pored standardnog tretmana pesticidima, obavezno sprovode analize tla pre sezone sadnje i redovne veterinarske tube analize plodova tokom vegetacije. Takođe, uvodi se praksa regionisanog nadzora, gde se fokus stavlja na najugroženije oblasti koje imaju evidentiranu istoriju zagađenja ili su blizu industrijskih zona. Ipak, konkretni rezultati tih mera još nisu dovoljno vidljivi da bi se u potpunosti umanjili rizici, što je i dovelo do najnovijeg slučaja formetanata u jagodama.
7. Kako se formetanat detektuje i koje su metode analize
Laboratorijske tehnike za detekciju pesticida u voću zahtevaju sofisticiranu opremu i visoko obučen stručni kadar. Najčešće se koristi kombinacija tečne hromatografije visokog pritiska (HPLC) i masene spektrometrije (MS), koja omogućava precizno razdvajanje i kvantifikaciju vrlo malih koncentracija hemijskih supstanci. U slučaju formetanata, zbog njihove hemijske strukture i polarnih svojstava, neophodan je poseban protokol ekstrakcije, često korišćenje rastvarača kao što su acetonitril ili metanol, praćeno čišćenjem uzorka kroz kolone sa supstratima koji vezuju nepoželjne komponente (tzv. „solid phase extraction“).
Nakon hemijske ekstrakcije, uzorci se unose u HPLC sistem, gde se formetanat odvaja od ostalih komponenti voćne matrice. Zatim, maseni spektrometar u tandem režimu (HPLC-MS/MS) meri tačne molekulske fragmente formetanata, što omogućava detekciju na nivou mikrograma po kilogramu materijala. Laboratorije koje su akreditovane prema ISO standardima, posebno one koje sarađuju sa agencijama EU, koriste validirane metode analize kako bi osigurale da su rezultati pouzdani.
U praksi, pošiljka jagoda koja se šalje na ispitivanje ide kroz obrasce kontrole slučajnog uzorka. Nakon što laboratorija dobije uzorak, rezultat se ubacuje u bazu RASFF-a ukoliko je prekoračena dozvoljena granica rezidua ili je otkrivena zabranjena supstanca. Čitav proces, od uzimanja uzorka do dobijenog izveštaja, obično traje između 48 i 72 sata, što je dovoljno brzo da se pošiljke koje već stižu na tržište mogu povući pre distribucije u supermarkete ili dalju preradu.
Kako bi se izbegli lažno pozitivni ili lažno negativni rezultati, proizvođači i izvoznici često angažuju nezavisne laboratorije pre nego što roba napusti zemlju, posebno ako se radi o većim pošiljkama namenjenim zahtevnim tržištima. U slučaju najnovijeg incidenta, upravo belgijske vlasti su se pozvale na sopstvene akreditovane laboratorije, a ne samo na analize dobavljača, kako bi se potvrdilo prisustvo formetanata.
8. Posledice za proizvođače, distributere i potrošače
8.1. Posledice za proizvođače
Za proizvođače jagoda u Srbiji, otkriće formetanata znači ozbiljnu reputacionu štetu i finansijske gubitke. Kada pošiljka bude povučena sa tržišta, proizvođač ostaje bez prihoda za taj urod, a troškovi povlačenja i uništavanja takvog voća padaju na njegove leđima. Osim toga, robe od jagoda koje su već završile preradu u industrijske proizvode (marmelade, sokove, smrznute miksove) postaju neupotrebljive, što predstavlja dodatni trošak preradama i izvozničkim firmama.
Naročito je pogubno ukoliko u uzorak jagoda dospe nekoliko kontaminiranih plodova pomešanih sa celom serijom, jer se ceo kontingent smatra nebezbednim. Pored toga, proizvođači koji se više puta nađu u sličnim situacijama mogu biti isključeni sa liste dobavljača najvećih otkupljivača ili distributera, što direktno utiče na dugoročnu održivost gazdinstva.
U odgovoru na kvar na reputaciji, neki proizvođači organizuju prezentacije i seminare o dobrim praksama u primeni pesticida, a oni najodgovorniji ulažu sredstva u modernizaciju opreme za prskanje, kako bi se izbeglo prekomerno nanošenje hemikalija. Takođe, dobrovoljno se uključuju u programe sertifikacije organske proizvodnje, iako je prelazak na organsku liniju često skup i zahteva najmanje dvogodišnji period prilagođavanja zemljišta i tehnologije obrade.
8.2. Posledice za distributere i preradjivače
Distributeri koji rade sa evropskim lancima supermarketa moraju da poštuju stroge standarde uvoza i kontrole kvaliteta. Kada slide fragilni proizvod poput zamrznutih jagoda bude povučen iz prodaje, distributer snosi troškove logistike povlačenja, uništavanja robe i eventualne odštete trgovinskim lancima. Ujedno, trgovinski lanci mogu zahtevati obeštećenje ukoliko otkriju da im je dužina i dostupnost robe ugrožena.
Preradjivači koji koriste jagode u masovnoj proizvodnji sokova ili marmelada suočavaju se sa problemom ako dobiju kontaminirane sirovine. Zbog rizika od pravnih tužbi i gubitka poverenja krajnjih potrošača, oni su primorani da u najkraćem roku pronađu alternativne dobavljače, često po višoj ceni, što remeti poslovni plan i profitne margine.
8.3. Posledice za potrošače
Konačni potrošači rizikuju zdravstvene probleme zbog uvođenja formetanata u ishranu. Iako je pojedinačna konzumacija nekoliko komada jagoda neizvesno štetna, kumulativni efekat ostalih namirnica u kojima se eventualno nalaze tragovi karbamata može doprineti dugoročnoj opasnosti. Posebno su ugrožene osetljive grupe – trudnice, deca i stariji ljudi – jer se njihova metabolička sposobnost razgradnje toksina smanjuje.
Na najavi povlačenja jagoda, hitno povlačenje je sprovedeno, ali svaki put kad se pojavljuje ovakva vest, potrošači gube poverenje u domaće proizvođače. To često rezultuje prelaskom na skuplje uvozne proizvode, što otežava domaću konkurentnost i oblikuje navike koje mogu trajno promeniti potrošačke navike u korist inostranih brendova. S druge strane, uvodi se bojazan u rukovanju smrznutim proizvodima – mnoga domaćinstva sada traže garantovano organski sertifikat, čak i po višoj ceni.
9. Mere zaštite: edukacija, sertifikacija i tehnologija
9.1. Obavezna edukacija i sertifikati za rukovanje pesticidima
Najefikasnija mera za sprečavanje ponovnog pojavljivanja formetanata u prehrambenim proizvodima jeste rigorozna edukacija proizvođača i berača. Agronomija i veterinarski instituti moraju da intenziviraju kurseve o bezbednom rukovanju pesticidima, primeni doza i vremenskim razmacima između tretmana i berbe. Uz to, uvodi se obavezna sertifikacija radnika na terenu, kako bi se osiguralo da svako lice koje učestvuje u prskanju voća poznaje uputstva proizvođača kemijskih sredstava i pravilno meri doze, pazeći na vremenske uslove (vetar, temperatura, vlaga) koji direktno utiču na efikasnost i raspad pesticida.
Agencija za bezbednost hrane zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede organizuje besplatne radionice na više lokacija u Srbiji, pokrivajući sve regione gde se intenzivno gaji jagoda, malina i drugo bobičasto voće. Kako bi stimulisali učestvovanje, pojedine lokalne samouprave subvencionišu troškove preregistracije farme pod uslovom da je proizvođač pohađao unapred definisane sate edukacije.
9.2. Institucionalni nadzor i laboratorijske analize
Državni inspektorat za zaštitu bilja i Agencija za bezbednost hrane udružili su snage kako bi povećali frekvenciju uzorkovanja uzoraka voća pre prodaje i izvoza. U saradnji sa univerzitetskim laboratorijama i privatnim akreditovanim centrima zaduženim za analizu pesticida, uveli su sistem “šaržnog testiranja” gde se uzorci uzimaju iz svake definisane količine u skladištu. Ukoliko analiza pokaže prekoračenje dozvoljenih vrednosti, cela šarža se smatra neupotrebljivom.
Kako bi se poboljšala transparentnost, rezultati ispitivanja svakog meseca se objavljuju na zvaničnoj internet stranici Agencije. Time se omogućava potrošačima i distributerima da provere status proizvođača i regiju porekla. Transparentnost i javna odgovornost predstavljaju ključne faktore za vraćanje poverenja potrošača u domaću proizvodnju.
9.3. Primena integrisane zaštite bilja (IPM)
Integrisana zaštita bilja (IPM – Integrated Pest Management) jeste ekološki prihvatljiv pristup koji podrazumeva kombinovanje bioloških metoda (prirodni predatori, mikroorganizmi), mehaničkih mera (zamke, fizička zaštita) i hemijskih tretmana samo kada je apsolutno neophodno. IPM strategija smernica predviđa redovnu kontrolu polja, praćenje populacija štetočina, postavljanje feromonskih ili žutih lepkavih zamki i primenu insekticida tek kada je prag štetnosti premašen.
U Srbiji, nekoliko pilot-projekata IPM sistema već je sprovedeno na manjim površinama, najpre u uzgoju malina, a zatim i jagoda. Rezultati pokazuju da se uz kombinovanu primenu prirodnih neprijatelja štetočina, kao što su grinje Phytoseiulus persimilis, može dramatično smanjiti potreba za karbamatima. Iako prelazak na IPM zahteva određeno vreme i početno ulaganje, dugoročno donosi niže troškove i bolju zaštitu potrošača.
9.4. Motivacija za ekološku i organsku proizvodnju
Ekološka proizvodnja sve više dobija na značaju u svetu i EU, a potrošači su spremni da plate i do 30% više za voće sa sertifikatom “organski uzgoj”. Kako bi se motivisali proizvođači da pređu na organsku proizvodnju, Ministarstvo poljoprivrede je uvelo podsticaje za sertifikaciju i subvencionisanje troškova prebacivanja zemljišta u ekološki uzgoj.
U praksi, organska proizvodnja jagoda i malina podrazumeva zabranu upotrebe sintetičkih pesticida, uključujući formetanate, i primenu alternativnih sredstava na bazi ekstrakata biljaka, mikrobnih preparata i dobrih poljoprivrednih praksi. Mada je početna produktivnost na samom startu niža, s vremenom organski proizvođači usvajaju sistem plodoreda i prirodne parcele obogaćene kompostom, što događa da zemljište postaje plodnije i otpornije na štetočine.
10. Kako potrošači mogu da se zaštite
10.1. Provera porekla i sertifikata
Prilikom kupovine smrznutog voća, potrošači bi trebalo da obrate pažnju na deklaracije na pakovanju. Dobar znak je da je proizvod iz Srbije jasno označen sa “Proizvod iz sertifikovane farme” ili “Proverena bezbednost od strane akreditovanih labaratorija”. Ako postoji oznaka “organski uzgoj”, to gotovo isključuje prisustvo sintetičkih pesticida, uključujući formetanate.
10.2. Pravilno odmrzavanje i pranje
Kako bi se uklonili tragovi pesticida sa površine jagoda, savetuje se da se smrznute jagode nakon odmrzavanja temeljno operu pod mlazom hladne vode. Iako topljenje ne uništava hemijske ostatke, ispiranje može ukloniti površinske rezidue. Zatim, pri pripremi džemova ili sokova, voće treba kuvati na temperaturi iznad 70°C najmanje pet minuta, jer se formetanat značajno razlaže na visokim temperaturama.
10.3. Raznolikost i umerenost u ishrani
Konzumacija velikih količina istog voća tokom dužeg vremenskog perioda može dovesti do akumulacije štetnih supstanci. Zato je preporuka nutricionista da se jagode kombinuju sa drugim vrstama voća i povrća, kako bi se smanjio rizik kumulativnog efekta. Raznovrsna ishrana istovremeno obezbeđuje sve potrebne vitamine, minerale i antioksidante, dok minimizira potencijalnu opasnost od pojedinačnih zagađivača.
11. Preporuke za politiku i strategiju budućih aktivnosti
11.1. Jačanje nacionalnog regulatornog okvira
Na državnom nivou potrebno je revidirati postojeće propise o primeni pesticida, posebno onih supstanci koje se u EU smatraju izuzetno rizičnim i zabranjenim. Propisi moraju da se prilagode modernim naučnim saznanjima i da se uvede obavezno testiranje zemljišta minimum jednom godišnje u svim regionima u kojima se uzgaja bobičasto voće.
Takođe, važno je uspostaviti elektronski registar svih dozvoljenih pesticida i redovno ažurirati maksimalne dozvoljene nivoe rezidua, u skladu sa smernicama EFSA (European Food Safety Authority). Sankcije za kršenje propisa treba da budu oštre: pored novčanih kazni, neodgovorni proizvođači mogu izgubiti pravo na državne subvencije i podsticaje.
11.2. Unapređenje lokalnih laboratorijskih kapaciteta
Institut za istraživanje hrane i veterinarska stanica moraju da se opreme najsavremenijom opremom za masenu spektrometriju i hromatografiju, kako bi se smanjila zavisnost od inostranih laboratorija. Uz to, preporuka je da svaka regionalna veterinarska stanica sarađuje sa univerzitetima radi obuke novih stručnjaka i razmene tehnoloških rešenja.
11.3. Saradnja sa međunarodnim organizacijama
Srbija bi trebalo da nastavi saradnju sa FAO (Food and Agriculture Organization) i WHO (World Health Organization) u oblasti bezbednosti hrane. Učešće u međunarodnim programima omogućava prenos dobre prakse iz zemalja koje su uspešno eliminisale upotrebu najopasnijih pesticida. Takođe, uspostavljanje bilateralne saradnje sa zemljama EU u domenu nadzora i edukacije donosi dodatne resurse i stručnu podršku.
12. Zaključak: značaj stalnog nadzora i odgovornosti
Slučaj formetanata u zamrznutim jagodama iz Srbije poruka je da je bezbednost hrane pitanja od opšteg interesa i nema ostatka privatnosti kada je zdravlje građana u pitanju. Iako je primena pesticida neizbežna u borbi protiv štetočina i u cilju povećanja prinosa, njihov uticaj na ljudsko zdravlje ne sme se dovoditi u sumnju. Svaki segment proizvodnog lanca – od polja i berbe, preko prerade, pakovanja i distribucije– mora da u potpunosti poštuje regulative, da primeni najbolje prakse i da kontinuirano unapređuje sisteme kontrole.
Odgovornost leži i na proizvođačima, koji moraju da se obezbede od nekontrolisane upotrebe zabranjenih supstanci i da aktivno primenjuju principe integrisane zaštite bilja. Državne institucije treba da intenziviraju inspekcijske nadzore, modernizuju laboratorijske kapacitete i strogo kažnjavaju prekršioce. Potrošači, s druge strane, moraju biti informisani, da biraju proizvode sa sertifikatima i da praktikuju preporučene metode pranja i kuvanja.
Samo kroz kolektivnu svest i saradnju između nadležnih organa, proizvođača, distributera i potrošača možemo dugoročno sačuvati poverenje u srpsku poljoprivredu i zaštititi zdravlje građana od rizika koje nose nebezbedni pesticidi poput formetanata. Ulaganje u edukaciju, transparentan nadzor i nove tehnologije ključni su koraci ka održivoj i sigurnoj proizvodnji hrane u budućnosti.
