Uvod

U toku juna 2025. godine Srbija je postala mesto intenzivnih studentskih protesta usmerenih na zahtev za prevremene izbore. Ono što je izdvojilo ovaj pokret od ranijih političkih okupljanja jeste način organizacije i mobilizacije. Mladi na univerzitetima širom zemlje koristili su Telegram grupe Instagram priče i Twitter heštegove da organizuju skupove ispred Narodne skupštine i drugih ključnih institucija. Digitalne platforme omogućile su brzu razmenu informacija logistiku okupljanja a takođe su služile kao kanal za obracanje široj javnosti. Danas ćemo detaljno objasniti proces nastanka protesta ključne taktike mobilizacije zahteve studenata i uticaj na političku scenu Srbije.

Kontekst protesta

Studentski aktivizam u Srbiji nije nov pojava. Tokom poslednjih decenija univerzitetske zajednice reagovale su na promene obrazovnih politika smanjenje budžeta i druge izazove. Ipak protesti juna 2025. godine dobili su sasvim novi karakter. U pozadini je nezadovoljstvo obimom akademskih reformi ograničenim finansijama i osećajom da glas mladih nije uvažavan u političkim odlukama. Pored toga kumovali su ekonomska kriza i ubrzana inflacija. Ipak digitalni alati doneli su revolucionarnu promenu. Umesto klasičnih plakata i usmenih poruka studenti su primarno zavisili od aplikacija za razmenu poruka i društvenih mreža kako bi formirali koherentnu strategiju i češće sazivali ad hoc sastanke.

Ulazak društvenih mreža u organizaciju

Organizovanje velikih okupljanja zahteva preciznu koordinaciju. Telegram grupe postale su glavno mesto za dogovore. Studenti su formirali više specijalizovanih kanala. Jedan je služio za logistiku u gradskim centrima drugi za bezbednosne protokole a treći za pravne savete. U Telegram kanalima delila su se tačna vremena i lokacije okupljanja uz mapu prilaznih puteva i alternativne planove u slučaju pritiska organa reda. Ovaj nivo kooperacije nikad ranije nije viđen u studentskim protestima Srbije.

Instagram priče i vizuelno pričanje

Instagram priče imale su ključnu ulogu u širenju vizualnog dojma protesta. Studenti su objavljivali fotografije i kratke video snimke uživo prikazujući brojnost okupljenih transparenta slogana i emotivnih obraćanja govornika ispred Skupštine. Dodavanjem heštega #PrevremeniIzbori i lokacije korisnici su omogućili praćenje događaja i širenje poruke među korisnicima koji nisu bili prisutni. Tako su priče delovale kao direktni poziv zainteresovanima da se priključe protestima.

Twitter hešteg i viralna konverzacija

Twitter je poslužio kao platforma za javno zagovaranje zahteva. Hešteg #PrevremeniIzbori brzo je počeo da trenduje. Aktivisti su kreirali niz pregovora sa medijima i uticajnim nalozima postavljajući ključna pitanja političarima univerzitetima i ambasadama. Klikovita vest o uspornosti studenata i pozivanje zvaničnika da odgovore doprineli su većoj medijskoj pažnji. Lokalni i regionalni novinari prenosili su poruke iz prvog lica umesto da se oslanjaju samo na izjave portparola.

Ključne taktike mobilizacije

Investiranje vremena u edukaciju o digitalnoj bezbednosti bilo je primarno. Studenti su održali online radionice o zaštiti privatnosti enkripciji i pravilima ponašanja pod pritiskom. Na taj način sačuvali su poverenje unutar grupa. Druga taktika bilo je „flash mob“ okupljanje koje je iznenadilo organe reda i omogućilo nakratko masovnu demonstraciju bez dugih priprema na ulici. Flash mob poručivao je da protest može biti spontan i masovan uz kratke najave putem aplikacija.

Uloga alternativnih mreža

Pored popularnih servisa koristile su se i manje poznate platforme poput Signal Viber i Mastodon kako bi se smanjio rizik od cenzure. Na taj način studenti su osigurali komunikaciju i kada su lokalni operatori usporavali mrežne brzine ili izazivali prekide.

Broj i lokacije okupljanja

Glavni protest odvijao se pred zgradom Narodne skupštine u Beogradu. Istovremeno manji skupovi organizovani su na univerzitetskim kampusima u Novom Sadu Nišu i Kragujevcu. Procene govore da je svakodnevno učestvovalo do deset hiljada studenata u prestonici i po dve do tri hiljade u regionalnim centrima. Društvene mreže su omogućile brzo obaveštavanje i raspoređivanje subotnjih protesta širom zemlje.

Glavni zahtevi studenata

Zahtev za raspisivanje prevremenih izbora bio je centralni. Studenti su tražili i povećanje budžeta za visoko obrazovanje unapređenje uslova studiranja i borbu protiv korupcije u univerzitetskim organima. Poseban akcenat stavljen je na pravnu reformu kako bi se obezbedila transparentnost finansiranja fakulteta i veća autonomija akademske zajednice.

Reakcija vlasti i medija

Vlada je u početku ignorisala zahteve. Nakon deset dana studenti su dobili prvi blok razgovora sa predstavnicima Ministarstva prosvete. Predstavnici medija bili su podeljeni. Dok su pojedini tabloidi kritikovali studente i optuživali ih za političko mešanje drugi su prenosili žalbe iz neposredne atmosfere protesta. Međunarodni mediji su iskazali podršku pozivajući na dijalog i poštovanje osnovnih prava.

Uticaj na političku scenu

S prvim izveštajima o masovnosti protesta i viralnom heštegu #PrevremeniIzbori opozicione stranke su politiku prešle na zahtev podrške protestima. Jedna stranka ponudila je zajedničku platformu za obrazovanje ali bez jasnih garancija o prevremenim izborima. Proces pregovora doveo je do toga da se pitanje novih izbora nađe na dnevnom redu parlamenta uz podršku ključnih opozicionih lidera.

Preporuke za studente i aktiviste

Studente savetujemo da nastave sa digitalnom edukacijom poslovanja mrežnim alatima i analzikom reakcija javnosti. Aktivisti treba da balansiraju između nasilnih eskalacija i nenasilnog pritiska kroz kampanje na mrežama. Oblikovanje koherentne komunikacione strategije i saradnja sa nevladinim organizacijama pomažu u stvaranju kredibiliteta protesta.

Tehnička podrška i bezbednost

Važno je koristiti VPN enkripciju i višefaktornu autentifikaciju pri pristupu kanalima planiranja. Obezbedite sigurne lozinke i redovno ažurirajte aplikacije. Grupu moderatora treba formirati tako da se eliminišu lažni nalozi i dezinformacije. Plan evakuacije i alternativne rute okupljanja moraju biti ažurne.

Dugoročni efekti digitalnog otpora

Digitalna mobilizacija neće nestati sa završetkom protesta. Studenti prave mrežu podrške za buduće inicijative. Alati i kanali kreirani za prevremene izbore prilagođavaće se novim zahtevima poput akademskih referenduma ili lokalnih izbora. Ovo je početak trajnog procesa u kojem mladi u Srbiji koriste mrežu da bi izrazili stav.

Zaključak

Studentski protesti u junu 2025. pokazali su snagu digitalnog otpora i efektivnost društvenih mreža za organizaciju i pritisak na vlast. Korišćenje Telegram grupa Instagram priča i Twitter heštegova omogućilo je brzu koordinaciju i medijsko prisustvo. Zahtevi za prevremene izbore i reforme obrazovanja uneli su novi impuls političkoj areni Srbije.
Ovaj primer potvrđuje da digitalne platforme menjaju način na koji građani pokreću društvene promene i ostvaruju svoje zahteve.