Početak karijere i uspon do slave
Brajana Vilsona svet je upoznao kao kreativni um iza kultne grupe The Beach Boys, osnovane 1961. godine. Rođen u Kaliforniji, Brian je brzo postao poznat kao čovek sa uhom za harmoniju, autor brojnih letnjih hitova koji su definisali američki pop 60-ih godina. Do 1965. godine Beach Boys su imali 16 Top 40 hitova, a pesme poput "Surfin' USA" postale su himne generacije.
Genije sa jednim uvetom
Iako je bio gotovo gluv na desno uvo, Brian je stvorio nezaboravne melodije koje su se činile nadljudskim. Bob Dilan je rekao: “Taj sluh, Isuse, mora da ga zavetuješ Smithsonianu.” Njegov talenat je nadmašio fizička ograničenja, a Paul McCartney je kasnije izjavio da niko nije muzički obrazovan dok ne čuje "Pet Sounds", album koji je označio kreativni vrhunac Beach Boysa 1966. godine.
Tamna strana uspeha
Iza sjaja i slave krila se duboka borba. Brian je imao problematičan odnos sa ocem, koji je često bio nasilan. Njegov unutrašnji svet bio je ispunjen nesigurnostima, napadima panike i kasnije, ozbiljnim mentalnim oboljenjima.
Godine 1964. doživeo je težak napad panike na letu za Hjuston, što ga je nateralo da prestane sa turnejama. Povukao se i fokusirao isključivo na stvaranje muzike. Njegovo ponašanje tada je postalo sve ekscentričnije. Tokom snimanja pesme "Fire", naterao je muzičare da nose kacige vatrogasaca, a kasnije je verovao da je pesma uzrokovala pravi požar.
Ubrzo je u svom domu napravio pješčanu kutiju u kojoj je stajao klavir. Gosti, poput Mišel Vilijams iz Mamas & the Papas, sećaju se salona punog peska i neobične tišine.
Izolacija i halucinacije
Tokom 70-ih i 80-ih Brian se sve više povlačio. U malibuškoj kući provodio je dane zatvoren u svojoj sobi. Koristio je različite droge, uključujući LSD, kokain, heroin i amfetamine. U tom periodu počeo je da ima slušne halucinacije.
Njegov drugi brak sa Melindom Ledbetter doneo je određenu stabilnost, ali nije bio lek za sve. U intervjuu iz 2006. rekao je da čuje glasove koji mu govore uvrede, svakih nekoliko minuta, svaki dan.
Landy – terapeut ili tiranin
Jedna od najmračnijih epizoda u njegovom životu vezana je za psihologa Eugenea Landyja. Iako mu je Landy pomogao da se vrati na scenu i ponovo radi sa bendom 1976. godine, njegov metod se pokazao kontroverznim. Landy je imao pristup autorskim pravima i čak potpisivao pesme kao koautor. Nosio je tablice “HEADOC” na Maseratiju, dok je imao potpunu kontrolu nad Brianovim životom.
Porodica je uspela da ga se otarasi, a Landy je izgubio licencu 1989. zbog neetičkih praksi.
Kreativna renesansa i povratak
Posle izbacivanja iz Beach Boysa 1982. godine, Brian je započeo solo karijeru. Njegov debi album "Brian Wilson" iz 1988. označio je početak novog stvaralačkog ciklusa. Tokom godina objavio je 11 albuma, a poslednji je bio “At My Piano” iz 2021. godine.
Pet Sounds i ostavština
Pet Sounds ostaje njegovo najcenjenije delo. U anketama često zauzima visoko mesto među najboljim albumima svih vremena. Uticao je na Beatlese, Stonese i čitavu pop kulturu. "Wouldn’t It Be Nice" i "God Only Knows" su pesme koje se i danas vrte širom sveta.
Ljubavni i porodični život
Brian se prvi put oženio Marilyn Rovell, ali se brak raspao 1979. godine, dok je još bio u najtežim fazama zavisnosti. Sa Melindom se oženio 1995. godine, i ostali su zajedno do njene smrti 2024. Imali su zajedničku porodicu, a ona je igrala ključnu ulogu u njegovoj kasnijoj karijeri i mentalnoj stabilnosti.
Zdravstveni problemi i kraj
Nakon Melindine smrti, porodica je podnela zahtev za postavljanje starateljstva. Sud u Los Anđelesu je 2024. doneo odluku da je zbog “ozbiljnog neurokognitivnog poremećaja” neophodno stalno starateljstvo. Njegove dugogodišnje saradnice Jean Sievers i LeeAnn Hard imenovane su za staratelje.
Preminuo je u 82. godini, ostavivši za sobom muzičku zaostavštinu, ali i duboku tugu porodici i fanovima. Njegova porodica je zamolila za privatnost, rekavši: “Delimo našu tugu sa svetom.”
Zavet muzike
Brajana Vilsona ćemo pamtiti po njegovom geniju, ali i borbi. On je jedan od retkih umetnika koji je istovremeno bio i revolucionar i žrtva sopstvene briljantnosti. “Kako sam, zaboga, napisao sve te pesme?”, pitao se u memoarima.
Bio je čovek koji je istovremeno plovio po talasima harmonije i tonuća u dubinama vlastite psihe.
