Uvod
U moru informacija o studentskim blokadama i protestima koje su poslednjih meseci potresle univerzitetske gradove u Srbiji, ime Vladimir Balać se istaklo kao glas razumne ravnoteže. Dok jedni zastupaju ideju prekida nastave u cilju ukazivanja na probleme, a drugi snažno podržavaju pravo na protest, Balać zagovara miran dijalog i poštovanje zakona. Njegove izjave iz Pionirskog parka u Novom Sadu, gde je upozorio na moguće pozive na nasilje protivnika blokada, izazvale su talas reakcija u medijima i na društvenim mrežama. Ko je ovaj mladi student, šta ga je motivisalo da stane pred kamere i kakve poruke šalje javnosti Otkrivamo u nastavku.
Rani život i obrazovanje
Vladimir je rođen u Novom Sadu 2002. godine u porodici prosvetnih radnika. Odrastao je uz knjige i stalne razgovore o društvenim pitanjima; otac mu je profesor istorije, majka bibliotekarka. Još tokom srednje škole pokazivao je afinitet prema nauci i matematici, učestvujući na takmičenjima iz fizike i informatike. Nakon mature upisao je Fakultet tehničkih nauka gde studira kompjutersko inženjerstvo s fokusom na veštačku inteligenciju i automatizaciju.
Akademski angažman
Na fakultetu je bio aktivan član Studentskog parlamenta; učestvovao je u organizaciji seminara i održavanju debate o uslovima studiranja od daljine. Zahvaljujući organizacionim sposobnostima i spremnosti na saradnju, brzo je stekao poverenje kolega. Bio je član komisije za unapređenje studentskih servisa i često je pisao predloge za poboljšanje softverskih sistema fakulteta. Njegovi izveštaji i predlozi često su bili meritum diskusije na sastancima dekana.
Politički stav i motivacija
Iako nije član nijedne političke stranke, Vladimir veruje u važnost aktivnog građanstva. Poštuje Ustav i zakone Republike Srbije ali smatra da studenti imaju pravo da ukažu na probleme u obrazovnom sistemu. Njegova motrivacija ne počiva na želji za ličnom promocijom već na uverenju da se pomacima kroz dijalog i saradnju mogu ostvariti konkretne promene za generacije koje dolaze.
Reakcija na studentske blokade
Kada su studenti započeli blokadu fakultetskih zgrada pozivajući na poboljšanje uslova, Vladimir je prvi put javno stao na stranu nepovređenog prava na protest uz istovremenu brigu za nesmetano odvijanje nastave. U više navrata je ukazivao da blokada može dovesti do kršenja prava drugih studenata, profesora i administracije. Smatrao je da je moguće organizovati mirne proteste u formi šetnji, okruglih stolova i javnih rasprava bez potrebe za fizičkim prekidanjem nastave.
Javno obraćanje u Pionirskom parku
Na konferenciji za novinare u Pionirskom parku 14. juna 2025, Balać je pročitao delove dokumenta pod nazivom Vidimo se za Vidovdan kojim su studenti u blokadi navodno pozivali na “oslobađanje Ćacilenda”. On je ocenio te poruke kao “poziv na nasilje i fizičko ugrožavanje” svake osobe koja se ne uključi u protest. Njegova poruka bila je jasna: “Mi smo za obrazovanje i znanje, ne za blokade”. Time je postao lice medijskih izveštaja i platformi društvenih mreža, jer je u centru polemike o granici između protestnih akcija i bezbednosti građana.
“Ćaciland” i njegovo značenje
Pojam “Ćaciland” u dokumentu je obuhvatao simboličan naziv prostora u kome su protestanti boravili. Iako ambivalentan i bez jasne pozadine, termin je u medijima interpretiran kao “studentska tvrđava” i korišćen za artikulisanje zahteva za autonomijom protesta. Balać je svoju zabrinutost zasnovao na tome što je u pozivu stajalo da oni koji ne stanu pod “narodnu zastavu” do 21 čas 28. juna treba da napuste park ili da budu “oslobođeni” silom.
Reakcije univerzitetske zajednice
Prof. dr Ana Petrović, dekanka Fakulteta tehničkih nauka, podržala je Balaćeve apel za mir i dijalog. Istakla je da obrazovna institucija ne sme biti arena za nasilje i da su vrata fakulteta otvorena za svaki razgovor. Studentiblokade su sa druge strane poručili da su njihovi zahtevi hitni i da je blokada poslednja opcija nakon neefikasnih pokušaja formalnih pregovora.
Pravne posledice i perspektiva
Poziv na masovno okupljanje može biti zakonski regulisan kroz Zakon o javnom okupljanju; dok mirni protesti imaju zaštitu prava, svaki vid nasilja ili pretnje može rezultirati prekršajnim ili krivičnim gonjenjem. Ako tužilaštvo proceni da dokument sadrži pozive na nasilje, organizatori bi mogli da odgovaraju prema zakonu. Balać savetuje da se dokument transparentno objavi i proveri u potpunosti kako bi se razjasnile namere autora.
Medijska slika i online diskusija
Nakon njegovog obraćanja, Twitter i Instagram preplavljeni su haštagom #MiSmoZaZnanje. Dok su jedni podržali njegov poziv na mir, drugi su ga kritikovali kao “alinaciju” i “stajalište privilegovanih”. Ipak, većina komentara naglašava da je važno čuti i glas razuma u buci protesta.
Lični stav i vrednosti
U intervjuu za lokalni radio, Vladimir je istakao da veruje u snagu znanja i argumentovanu diskusiju; smatra da se prava ne grade silikonima strasti već čvrstim stavovima i činjenicama. Poručio je studentima da ostanu dosledni stavovima ali i da poštuju tuđa prava: “Ne bojte se; borite se za svako pravo na obrazovanje, ali bez nasilja.”
Šta sledi nakon Vidovdana
Bilo da se skup održi ili ne, uloga Vladimira Balaća verovatno će biti značajna kao primer kako se balansiraju različiti interesi. Njegovi predlozi za okrugle stolove, javnu debatu i uključivanje predstavnika Ministarstva u dijalog već su razmatrani od strane Studentskog parlamenta.
Zaključak
Biografija i javni angažman Vladimira Balaća pokazuju da je moguće biti student aktivista, a istovremeno zastupati stav razuma i dijaloga. Od njegovih prvih školskih uspeha i aktivnosti na fakultetu, pa do javnog obraćanja protiv poziva na nasilje, jasno je da je njegova poruka uvek ostala ista: mi smo za obrazovanje i znanje, a ne za blokade i nasilje. U vremenu kada društvene podele rastu, glasovi poput Balaćevog mogu pomoći da se pronađe put ka rešenjima koja ne ugrožavaju prava drugih.
