1 Uvod
Leto 2025. donosi novi način doživljaja knjige i kulture u Srbiji kroz mobilne pop-up biblioteke koje cvetaju u parkovima i na trgovima tokom sunčanih meseci. Dok su gradske biblioteke i knjižare oduvek predstavljale svoja vrata, ovog leta sve više ljudi šeta među policama ispod suncobrana, bira knjigu, ispija kafu i učestvuje u radionicama pisanja ili čitalačkim klubovima.
Pop-up biblioteke rade na principu slobodnog pristupa; čitaoci biraju naslov, sede na klupi ili travi i uživaju u besplatnom sadržaju na otvorenom. Ovaj trend, koji kombinuje ljubav prema čitanju s druženjem i prirodom, postaje nezaobilazan deo leta u gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca i Subotice. U ovom tekstu istražićemo nastanak tog pokreta, razloge popularnosti, predstaviti najposećenije lokacije, objasniti organizaciju i logistiku, osvrnuti se na uticaj na društvo, izdvojiti prednosti i izazove, te predložiti savete za sve koji žele da pokrenu svoju pop-up biblioteku.
2 Šta je pop-up biblioteka na otvorenom
Pop-up biblioteka je privremena knjižna stanica koja se postavlja na javnoj površini, najčešće parku ili trgu. Obično zauzima površinu od nekoliko kvadratnih metara, a čine je police s besplatnim knjigama, stolovi, stolice i suncobrani. Cilj je da kultura čitanja dođe do ljudi na mestima gde se okupljaju na relaksaciju i zabavu.
Koncept podrazumeva razmenu knjiga na principu „uzmi jednu, ostavi jednu“ ili besplatno pozajmljivanje naslova do kraja dana. Često su prisutni volonteri ili bibliotekari koji nude preporuke, pomažu u izboru knjiga i vode evidenciju naslova. Pored samog pozajmljivanja, pop-up biblioteke organizuju čitalačke radionice, susrete s piscima, dečje pričaonice i male teatričke performanse, pretvarajući prostor u živahno kulturno središte.
3 Istorijat i razvoj trenda u Srbiji
Koncept pop-up biblioteka pojavio se u Srbiji 2022. godine kao reakcija na pandemijske mere i želju da kultura premreži gradske prostore. Prva takva inicijativa bila je u beogradskom Parku prijateljstva gde je lokalna biblioteka postavila police pod platnenim nadstrešnicama i pozvala građane da donesu i zamene naslove.
U naredne dve godine projekat je proširen na nekoliko gradova. Novosadski Park kulture ugostio je pokretne biblioteke s mobilnim policama na točkovima, a Niš je u 2024. godini organizovao dvonedeljni festival knjige na otvorenom. Tokom leta 2025. broj pop-up biblioteka dostigao je dvadesetak u šest većih gradova i više regionalnih centara; podršku su pružili lokalne samouprave, turističke organizacije i sponzori.
4 Razlozi popularnosti
Postoji nekoliko ključnih faktora koji su podstakli rast ovog trenda:
Ljubav prema knjizi – mnogi žele da knjiga iz kuće pređe na klupu u parku pa da čitanje postane deo letnjeg ritma.
Društveni aspekt – pop-up biblioteke okupljaju sve generacije; dok roditelji čitaju romane, deca slušaju priče na dečjim sesijama.
Jednostavan pristup – besplatni naslovi su dostupni svakome, bez prijavljivanja ili članskih karti.
Kulturni program – radionice kreativnog pisanja, čitalački klubovi i susreti s autorima privlače nove posetioce.
Promo lokalnog turizma – svaki grad ističe svoje pop-up biblioteke na turističkim mapama, čime se obogaćuje ponuda za goste.
Zelena površina – kombinacija čitanja i prirode doprinosi boljem mentalnom zdravlju i opuštanju.
5 Primeri najposećenijih lokacija
5.1 Beograd – Kalemegdan i Park Ušće
Dve najpopularnije lokacije u prestonici su park ispod Zidine Kalemegdanske tvrđave i prostrani Park Ušće uz ušće Save i Dunava. Na Kalemegdanu police su smeštene pored Brankovog mosta, s pogledom na reku, dok je Ušće prilagodjeno velikim grupama uz mobilne kabine za iznajmljivanje knjiga. Program obuhvata večernje čitanje poezije pod zvezdama.
5.2 Novi Sad – Dunavski park i Štrand
U Dunavskom parku pop-up biblioteka radi svakog jutra do zalaska sunca; pored besplatnih naslova tu su i joga na travi uz čitanje proze. Na Štrandu, pored jezera uz Dunav, biblioteka je smeštena ispod suncobrana građevinskog stila, a za posetioce su organizovani i kvizovi znanja s temom regionalne književnosti.
5.3 Niš – Kej pored Nišave
Paviljon za knjige na keju pored Nišave koristi se kao mesto susreta ljubitelja istorijskih romana i lokalnih pisaca. Svakog petka organizuju se susreti „Niške večeri priče“ gde autori iznose mikropriče iz istorije grada.
5.4 Kragujevac – Park Šumarice
U Parku Šumarice pop-up biblioteka je deo obeležavanja istorijskih događaja, s posebnim izborom naslova o Drugom svetskom ratu i lokalnoj istoriji. Posebni dragulj je izložba starih fotografija i rutinske ture kroz park uz citate poznatih pisaca.
5.5 Subotica – Palićko jezero
Mobilna biblioteka na kliznoj platformi pomerna drvenim mostom postaje plitka biblioteka iznad vode, gde posetioci čitaju dok sede na drvenim čamcima. Projekat „Knjiga na vodi“ privlači porodice i ljubitelje prirode.
6 Organizacija i logistika
6.1 Dozvole i partnerstva
Za postavljanje pop-up biblioteke potrebna je saglasnost lokalnih komunalnih preduzeća i kulturnih ustanova. Mnogi gradovi nude besplatne dozvole udruženjima koja brinu o održavanju prostora.
6.2 Oprema
Lagane police od šperploče otporne na vlagu
Suncobrani ili platnene nadstrešnice za zaštitu knjiga
Drvene stolice ili stolovi za druženje
Transportne kutije za nošenje naslova
Evidencija knjiga putem QR kodova ili jednostavne beležnice
6.3 Volonterski tim
Pop-up biblioteke obično rade uz pomoć volontera knjižničara, studenata i entuzijasta. Njihova uloga je da pomognu korisnicima, vode evidenciju i održavaju red na policama.
6.4 Promocija
Događaji se najavljuju putem društvenih mreža, lokalnih radio stanica i plakata. Uključivanje influensera i lokalnih novinara dodatno podiže posećenost.
7 Usluge i sadržaji
Besplatno pozajmljivanje knjiga bez kamata
Razmena naslova po principu „uzmi-ostavi“
Radionice kreativnog pisanja i ilustracije
Čitalački kutci za decu s pričama i igricama
Susreti s piscima i predstavljanje novih dela
Knjiga dana preporuke za brze čitače
Tematske večeri po žanrovima – krimi, poezija, putopisi
Digitalni kutak s tabletima za e-knjige i audio knjige
8 Društveni i kulturni uticaj
Pop-up biblioteke oživljavaju društveni prostor; ljudi iz različitih slojeva druže se dok listaju stranice, razmenjuju utiske i predlažu naslove.
8.1 Deca i mladi
Dečji programi povećavaju interesovanje za knjigu, pomažu razvoju čitalačkih navika i kreativnosti.
8.2 Seniori
Stariji posetioci pronalaze mesto za druženje i razmenu sećanja na omiljene autore iz mladosti.
8.3 Turisti
Pop-up biblioteka postaje neformalna info tačka; turisti dobijaju karte za lokalne festivale knjige i preporuke za književne ture grada.
8.4 Lokalni autori
Mladi pisci i pesnici dobijaju priliku da predstave svoj rad i ostvare kontakte s izdavačima.
9 Izazovi i rešenja
Vandalski akti riješenja: postavljanje video nadzora i volonterskih patrola
Šteta od vlage i sunca riješenja: vodootporne police i UV zaštitni sloj knjiga
Transport knjiga: korišćenje biciklista-volontera za brzi prenos naslova
Održavanje redosleda: kodiranje naslova bojama i jednostavna elektronska evidencija
10 Budućnost i trendovi
U narednim sezonama očekuje se:
Pop-up digitalne biblioteke s tabletima i e-knjigama
Mobilne aplikacije za rezervaciju naslova i notifikacije o radionicama
Biblioteke teme s ciljem podizanja svesti o ekologiji, zdravlju i tehnologiji
Umrežavanje biblioteka u regionalne klastere razmene naslova
Noćne čitalačke večeri uz koncert i umetničke performanse
11 Zaključak
Trend pop-up biblioteka na otvorenom u Srbiji leta 2025 pokazuje koliko kultura može da se prilagodi novim prostorima i potrebama zajednice. Besplatni naslovi, društveni programi, radionice i druženje pod drvećem ili na kamenom trgu daje novu dimenziju čitanju. Ovaj fenomen donosi knjigu bliže ljudima, obogaćuje gradski život i podstiče kreativnost svih uzrasta. Pozivamo sve koji vole knjigu i prirodu da posete najbližu pop-up biblioteku, pruže podršku volonterima i postanu deo nove kulture čitanja na otvorenom.
