Uvod
Na sastanku u Beogradu 11. juna 2025. godine predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Vlade Republike Srbije zvanično su objavili da je postignut okvirni sporazum o prvom pregledu Policy Coordination Instrument aranžmana u trajanju od 36 meseci. Ovaj dokument koji je pokrenut u oktobru prethodne godine omogućava Srbiji da lakše pristupi spoljnim kreditnim linijama uz podršku MMF-a. Iako novi uslovi još moraju da potvrdi Izvršni odbor Fonda, već sada su poznati ključni zahtevi: fiskalni deficit ne sme da prelazi tri odsto BDP-a, javni dug mora da se zadrži na održivom nivou, a samozapošljavanje i investicije u zelenu ekonomiju dobijaju dodatni podsticaj.
Za građane Srbije ova vest nosi i konkretne dileme: koliko će koštati zagrevanje domaćinstava u predstojećoj zimskoj sezoni, hoće li struja poskupeti, da li će plate i penzije rasti istim tempom kao troškovi života, i kako će se odraziti na cenu osnovnih prehrambenih proizvoda. U blogu koji sledi razlažemo pozadinu aranžmana, analiziramo uticaj mera MMF-a na svakodnevne troškove, dajemo savete kako da zaštitite kućni budžet i predviđamo šta sledi u narednih godinu dana.
Šta je Policy Coordination Instrument (PCI)
Policy Coordination Instrument je posebno dizajniran aranžman MMF-a koji ne uključuje finansijsku tranšu odmah nakon potpisivanja, ali podrazumeva kontinuiranu stručnu podršku Fondu u procesu ekonomskih reformi. Glavni cilj jest da kredibilitet države na međunarodnom finansijskom tržištu poraste, što omogućava povoljniji servis postojećih zajmova i lakše zaduživanje kod komercijalnih banaka. PCI ne donosi novu hitnu gotovinu u državnoj kasi ali garantuje partnerstvo s Fondom prilikom svakog sledećeg poglavlja, što je važan signal investitorima.
Ključni uslovi aranžmana
U okviru prvog pregleda aranžmana Srbija se obavezala da:
Ograniči fiskalni deficit na najviše tri odsto BDP-a godišnje
Svedu javni dug ispod nivoa od 60 odsto BDP-a do kraja 2025.
Obezbedi transparentnost rashoda kroz rebalans budžeta i objavljivanje detaljnih izveštaja
Unapredi poresku administraciju smanjenjem sivog tržišta i jačanjem kontrole obračuna PDV-a
Aktivira mere podrške preduzetništvu posebno zelene ekonomije kroz garancije i subvencije
Poveća efikasnost javnih preduzeća kroz racionalizaciju broja zaposlenih i jasne indikatore performansi
Svaki od ovih zahteva ima implikacije za unutrašnje trošenje. Fiskalni deficit utiče na nivo javnih investicija i plate u državnom sektoru. Smanjenje deficita često podrazumeva smanjenje rashoda ili povećanje prihoda, što može značiti prilagođavanje komunalnih tarifa ili pak uvođenje novih poreza.
Uticaj na cene energije
Regulator za energetiku već radi na odredbama novog tarifa modela. Da bi državni budžet ispunio uslov o smanjenju deficita, cene struje i gasa neće ostati nepromenjene. Procene stručnjaka govore o povećanju cene kilovata za oko 8 do 10 odsto sredinom 2026. godine. Kao što je pokazalo ranije iskustvo, poskupljenje energije znači i direktan skok troškova grejanja i električnih uređaja u domaćinstvima.
Saveti za građane:
Razmotrite zamenu žarulja LED rasvetom uz subvencije donacijama opština
Ugradite pametni termostat kako biste preciznije kontrolisali potrošnju grejanja
Prijavite se za grupu za kolektivnu nabavku drvenog peleta ili se prebacite na toplotne pumpe
Kontrolišite standby režim uređaja i isključujte punjače iz utičnice
Uticaj na cene hrane
Povećanje troškova transporta i energije direktno se prenosi na cenu osnovnih potrošačkih namirnica. Pšenica, kukuruz i suncokret koji se obrađuju u industrijskim pogonima biće skuplji ukoliko fabrikama porastu računi za toplotnu i električnu energiju. Analitičari očekuju da će cena hleba u prištinskoj varijanti porasti za 5 do 7 dinara po vekni do kraja 2025.
Saveti za domaćice i porodice:
Kupujte proizvode na tradiciji napravljenoj manjim serijama kod lokalnih pekara
Isplanirajte jelovnik i pravite listu za kupovinu da biste smanjili bacanje hrane
Posetite sezonske pijace ujutru kada su sveže ponude i povoljnije cene
Razmotrite kupovinu veće količine ulja ili šećera po nižoj kilogramskoj ceni pa ga delite sa komšijama
Plate i penzije
Vlada je u duhu aranžmana obećala da neće dozvoliti da rast zarada u državnom sektoru padne ispod stope inflacije, što se kreće oko četiri odsto godišnje. Ipak država očekuje da privatni sektor zadrži umjereniju politiku povećanja zarada kako bi se fiskalni okvir održao.
Predviđanja:
Prosečna plata u državnoj upravi biće viša za oko 6 % krajem 2025
Penzije će pratiti inflaciju uz mogućnost dodatnog jednokratnog priliva u penzioni budžet krajem godine
Minimalna zarada mogla bi da poraste sa 40.000 na 42.000 dinara
Kako zaštititi lični budžet:
Istovremeno povećajte štednju u visini od 10 do 15 % mesečnih prihoda
Iskoristite poreske regresne olakšice i vraćanje dela poreza kroz prijavu dohotka
Pratite javne pozive za subvencije stambenih kredita i zelene renovacije stanova
Reakcije ekonomista i struke
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Milojko Arsić ocenio je da je aranžman dobro tempiran jer će izmenjeni budžet stupiti na snagu tek nakon lokalnih izbora. On smatra da je plafon deficita od tri odsto izvodljiv ako se uvede ciljano smanjenje rashoda za subvencije neefikasnim privrednim granama i da će investiranje u zelene projekte ubrzati razvoj IT sektora i obnovljivih izvora energije.
Stručnjaci za finansije iz Narodne banke Srbije naglašavaju da je ključno održati devizne rezerve na visokom nivou, što će pomoći stabilnosti dinara i sprečiti nagle promene kursa. Štediše i privrednici treba da prate kretanje kamatnih stopa i eventualno reprogramiraju postojeće kredite.
Šta sledi do kraja 2025
jula – finalno odobrenje aranžmana od strane Izvršnog odbora MMF-a
jul–septembar – primena rebalansa budžeta i predlog zakona o budžetskoj odgovornosti
oktobar–decembar – izveštaj MMF-a o ispunjenju prvih mera i revizija aranžmana
januar–mart 2026 – korekcija kursa dinara ako se pojave neočekivane globalne turbulencije
Ključ za građane
Do tada građani treba da prate objave Ministarstva finansija i Ministarstva energetike o novim cenama, da prilagode kućni budžet i da koriste svegovremene subvencije. Transparentnost i aktivno uključivanje civilnog sektora u praćenje rashoda pomoći će državi da ispuni obećanja, a građanima da zadrže životni standard.
