Uvod
U Srbiji su 8. jula 2025. godine članovi Saveta za inovaciono preduzetništvo i IT naglasili značaj geoinformacionih podataka za prevenciju požara. Ta inicijativa označava početak primene satelitskih snimaka, dronova i zemaljskih senzora kako bi se pravovremeno detektovale kritične tačke rizika, omogućilo reagovanje hitnih službi i smanjio obim štete. Tradicionalne metode za otkrivanje požara podrazumevale su kontrolne patrole i prijave građana, što često nije bilo dovoljno brzo za zaštitu gustih šuma i naselja. Sada se uvodi sistem koji prati vlagu zemljišta, temperaturu i gustinu vegetacije u realnom vremenu, te signalizira pretnje pre nego što se razbuktaju. U nastavku teksta razmotrićemo istoriju GIS tehnologije u Srbiji, tehnička rešenja, institucionalni okvir, ekonomske i ekološke koristi, izazove implementacije i preporuke za nastavak uspešne primene.
1 Istorijat primene GIS tehnologija za zaštitu prirode
U svetu su geoinformacioni sistemi korišćeni decenijama za mapiranje rizika i planiranje zaštite šuma. U Srbiji je prvi veći projekat pokrenut još 2010. godine kada je Institut za šumarstvo razvio prototip GIS baze podataka o šumskim masivima. Ta baza je služila za evidenciju incidenata i analizu obrasca požara ali je bila ograničena na statičke karte i prikupljene izveštaje. Projektovanje moderne platforme pokrenuto je 2022. godine kroz saradnju Agencije za zaštitu životne sredine i Instituta „Mihajlo Pupin“ koji je omogućio povezivanje sa satelitskim servisima Copernicus. U prvoj fazi testirane su senzorske mreže u Nacionalnom parku Tara i Kopaonik, gde je uspešno predviđeno više manjih požara pre nego što su primetni sa zemlje. Sada predstoji proširenje na celu teritoriju Srbije, uz podršku donatora i EU fondova.
2 Tehnička rešenja i arhitektura sistema
Implementacija zahteva višeslojnu arhitekturu:
Satelitski sloj koristi podatke sa evropskog sistema Copernicus i američkog Landsat programa. Rezolucija varira od deset do trideset metara, dovoljno za praćenje promena u vegetaciji i male toplotne anomalije.
Dron sloj podrazumeva upotrebu bespilotnih letelica opremljenih termalnim i multispektralnim kamerama. One lete po unapred definisanim rutama i pevazdušavaju kritične zone, šaljući slike svakih dvadeset minuta.
Senzorski sloj čine tlačni i temperaturni senzori, raspoređeni na stablima i stacionarnim stubovima. Ovi uređaji otkrivaju višak toplote i ekstremno suvu zemlju.
Platforma za obradu prikupljene podatke obrađuje pomoću veštačke inteligencije, modela prediktivne analitike i algoritama za automatsko detektovanje rizika od požara.
Interface za korisnike obezbeđuje GIS prikaz na desktop i mobilnim aplikacijama, sa obaveštenjima za vatrogasne jedinice i lokalnu upravu.
Ova kombinacija slojeva i modernih alata za analizu predstavlja korak napred u vladanju velikim količinama podataka i brzom donošenju odluka.
3 Institucionalni okvir i regulativa
Za uspešnu primenu neophodan je okvir zakona i uloga institucija:
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede definiše standarde za očuvanje šuma i reguliše raspored senzora.
Agencija za zaštitu životne sredine rukovodi grupom za GIS integraciju i nadzor satelitskih podataka.
Vatrogasne brigadne jedinice primaju obaveštenja i koordiniraju hitne intervencije.
Lokalne samouprave podržavaju postavljanje senzora na svom području i obezbeđuju površine za opservatorije.
Zakon o zaštiti od požara dopunjen je članom o upotrebi GIS tehnologije i sankcijama za neadekvatno uklanjanje zapaljivih materija.
Na konferenciji Saveta za inovaciono preduzetništvo i IT 8. jula 2025. istaknuto je da koherentno delovanje ovih tela omogućava brzu razmenu podataka i pravovremene intervencije.
4 Ekonomski i društveni učinci
Primena sistema donosi višestruke koristi:
Smanjenje šteta na šumama i zemljištu, čime se štedi budžetski novac za sanaciju i nadoknadu gubitaka.
Ušteda života jer se brže reaguje i evakuiše stanovništvo iz ugroženih naselja.
Razvoj domaće industrije u oblasti senzora, dronova i softvera; firme iz Srbije mogu ponuditi rešenja na regionalnom tržištu.
Otvaranje radnih mesta za istraživače, GIS analitičare, tehničare i operatere platforme.
Jačanje ekoturizma zahvaljujući očuvanim šumama i informacijama o stanju prirode dostupnim posetiocima preko interaktivnih mapi.
Ove prednosti doprinose održivoj ekonomiji i zaštiti ruralnih zajednica koje zavise od šumskih resursa.
5 Ekološke koristi i održivost
Osim sprečavanja požara sistem ima sekundarne efekte:
Praćenje biodiverziteta kroz multispektralnu analizu zdravlja vegetacije.
Prevencija zemljišnih klizišta otkrivanjem promene u vlažnosti tla.
Planiranje sanitarnih seča u ugroženim područjima radi smanjenja rizika.
Podsticanje sadnje autohtonih vrsta koje bolje podnose sušu i vatru.
Promocija ekološki prihvatljivih praksi uz edukativne portale za šumare i građane.
Na taj način ne postiže se samo zaštita već i unapređenje stanja životne sredine.
6 Izazovi implementacije
Tehnička interoperabilnost među podacima različitih izvora i formata.
Finansijska održivost s obzirom na inicijalne investicije i redovno održavanje platforme.
Zaštita podataka i privatnost u prikupljanju geolokacionih informacija.
Obuka kadrova za rukovanje GIS alatima i tumačenje rezultata.
Održavanje mreže senzora i dronova tokom ekstremnih vremenskih uslova.
Komunikacija s građanima kako bi se podiglo poverenje i omogućilo pravovremeno deljenje informacija.
Ovi izazovi zahtevaju pažljivo planiranje i stalnu saradnju svih aktera.
7 Studije slučaja iz regiona i sveta
Primer dobre prakse:
Grčka koristi dronove i GIS za nadzor požara na Kritu; uspešno je smanjila broj velikih požara za 45 posto.
Kalifornija SAD implementirala je satelitski monitoring s podacima NASA-e i zabeležila ranije otkrivanje požara u ruralnim oblastima.
Australija primenjuje integrisani sistem senzora i AI modela za predikciju rizika u Nacionalnom parku Kakadu.
Ove reference služe kao smernice za prilagođavanje sistema Srbiji.
8 Preporuke za dalji razvoj
Ojačati zakonsku regulativu za obaveznu primenu GIS tehnologije u državnim institucijama.
Finansirati programe za obuku kadrova i sertifikaciju stručnjaka.
Podstaći startape da razvijaju dodatne module i aplikacije za javnost.
Proširiti mrežu senzora na sve tipove šumskih i ruralnih područja.
Razviti građanske platforme za prijavu nelegalnih aktivnosti i deljenje fotodokaza.
Potpisati međunarodne sporazume o razmeni satelitskih i istraživačkih podataka.
Zaključak
Implementacija geoinformacionih podataka za prevenciju požara u Srbiji predstavlja revolucionarno rešenje koje će promeniti upravljanje rizicima i zaštitu životne sredine. Integracija satelitskog nadzora, dronova, senzorskih mreža i napredne analitike obezbeđuje brzu detekciju i koordinaciju intervencija. Ekonomskim ulaganjima u domaće tehnologije i obrazovne programe stvara se održivi ekosistem za dalje inovacije. Uz podršku institucija, industrije i lokalnih zajednica, novi sistem može postati model za region i inspiracija za globalne inicijative. Pozivamo sve zainteresovane aktere da se uključe u ovaj projekat i doprinesu očuvanju dragocenih resursa prirode i bezbednosti stanovništva.
Srećno u izgradnji sigurnije i zelenije Srbije!
