Sadržaj
U utorak 10. juna 2025. u jutarnjim satima miran doping grada Graza je prekinut zastrašujućim pucnjem u prostorijama BORG Dreierschützengasse gimnazije. Kratko pre 10 sati prostore škole su ispunili zvuci pucnjeva i vrisaka. Građani susednih ulica su iznenada čuli uznemirujući prizor koji ni u najgorim snovima nisu mogli da predvide. U roku od nekoliko minuta na lice mesta su stigle policijske snage Cobra jedinice i hitna pomoć. Nažalost završna bilanca je bila užasna – desetoro mrtvih putnika školskog svakodnevnog života i dvanaestoro teško povređenih. U tragediji je nastradao i sam napadač Artur A. koji je izvršio samoubistvo u toaletu škole.
Događaji tog dana odvijali su se brzo i nemilosrdno. Prema prvim informacijama počinilac je ušao s legalno posedovanom pištoljem i strelnom puškom. Otvorio je vatru u dve učionice na različitim spratovima, potom je ostavio pismo oproštaja koje je pronađeno prilikom pretresa njegove porodične kuće u okolini Graza. U tom dokumentu je naveo da je želeo osvetu jer nije uspeo da završi šestu školsku klasu i osećao se poniženo pred vršnjacima. Policija je kasnije zabeležila i neeksplodiranu improvizovanu bombu pronađenu u njegovom domu.
Reakcija spasilačkih službi bila je brza i koordinisana. Više od sto pedeset spasilaca i devetnaest vozila hitne pomoći odmah je upućeno u akciju. Škola je hitno evakuisana a učenici, roditelji i nastavnici su prebačeni u obližnju sportsku halu gde su dobili prvu pomoć i psihosocijalnu podršku. Devetero najteže povređenih je raspoređeno u univerzitetsku kliniku u Grazu dok su drugi prebačeni u regionalne bolnice.
Vlasti su istog dana proglasile trodnevnu državnu žalost. Na svim javnim zgradama u zemlji zastave su spuštene na pola koplja. Jubilarne proslave i kulturni događaji u Austriji su otkazani ili odloženi. Građani su pozvani na molitvu i zajedničko prisećanje žrtava. Veče posle tragedije u Grazer Domu je održana prva gedenk misa pod policijskim obezbeđenjem. Pred hiljadama okupljenih nuđeni su trenuci tišine i molitve.
Ulice pred gimnazijom osvanule su prekrivene svećama, cvećem i crtežima učenika kojima su želeli da izraze saosećanje. Roditelji i bivši učenici doneli su plišane igračke i poruke podrške koje su ispisivali na papiru i ostavljali kraj ograde škole. Atmosfera je bila tiha ali naboj emocija je bio vidljiv na svakom koraku.
Ministar unutrašnjih poslova je izneo prve zaključke o bezbednosti u školama. Najavio je da će se izraditi novi propisi o uvođenju metal detektora i kamera u obrazovne ustanove ali je naglasio da ništa ne može u potpunosti eliminisati ljudsku tragediju. Ministar obrazovanja je pozvao na obnovu školskih savetovališta i jačanje programa prevencije vršnjačkog nasilja. Psiholozi su istakli da je važno prepoznati znake izolovanosti ili zabrinutosti kod mladih pre nego što se nađe put do trajne destruktivnosti.
U međuvremenu su stručnjaci iz oblasti psihijatrije, poput dr Reinharda Hallera, govorili o motivima koji vode pojedince ka masovnim pucnjavama. On je rekao da se takvi zločini često dešavaju kada osoba oseća dugogodišnju nepravdu i ima pristup oružju. Osim toga često se javlja osećaj otuđenosti i krivice prema instituciji škole koja simbolizuje celu zajednicu u kojoj su se počinitelj i žrtve međusobno prepoznavali.
Državno tužilaštvo radi na detaljnoj istrazi kako bi razjasnilo kako je počinilac došao do oružja. U izveštajima je potvrđeno da je vlasnik legalne dozvole i da nije bio registrovan u evidenciji mentalnih problema. Ipak porodični proveravaoci ispituju okolnosti izdavanja dozvole i eventualne propuste u sistemu koji može dozvoliti da psihički uznemirena osoba uđe u posedu smrtonosnog naoružanja.
Na međunarodnom nivou su se oglasili brojni svetski lideri. Predsednik Evropske komisije i nekoliko šefova država poslali su telegram sa izrazima saučešća. Ambasade Austrije su organizovale trenutke tišine kako bi odašle poruku podrške. Novinari iz regiona i sveta pokrivaju pričanje svedočenja učenika koji su preživeli, nastavnika koji su brinuli o ranjenima i stručnjaka koji analiziraju posledice.
Za porodice žrtava je otvoren fond pomoći ili se mogu obratiti lokalnim humanitarnim organizacijama za finansijske ili emocionalne potpore. U redakcijama je otvorena urna za doprinose a humanitarni koncert za pomoć preživelima je zakazan narednog vikenda u Grazu. Krizni timovi Crvenog krsta i centra za mentalno zdravlje su dostupni 24 sata na posebnim linijama za besplatno savetovanje.
U danima koji slede zajednica će prolaziti faze tuge, negodovanja i na kraju pomirenja. Stručnjaci napominju da je važno ne prekinuti razgovor o mentalnom zdravlju i bezbednosti. Školski psiholozi i Ministarstvo zdravlja planiraju aktivnosti edukacije za učenike i nastavnike kako bi prepoznali znakove stresa i agresije.
Na kraju snage za obnovu zajedništva leže u solidarnosti. Suosjećanje, pažnja i podrška mogu pomoći preživelima da se oporave i da bol zajednice ne preraste u dalju traumu. Moramo učiti lekcije iz tragedije da bismo sprečili nove. Svaka sveća koja svetli pred školom podseća nas da život treba da bude vrednost koju čuvamo zajedno.
