Uvod
Današnja konferencija za novinare u Pionirskom parku u Novom Sadu privukla je veliku pažnju javnosti kada je student Fakulteta tehničkih nauka Vladimir Balać izneo navode o dokumentu koji su, kako tvrdi, primili studenti koji protestuju blokadom svojih fakulteta. On je upozorio na „poziv na nasilje“ i istakao da taj dokument sadrži poruku o planiranom „napadu“ i „oslobađanju Ćacilenda“ za Vidovdan. U tekstu koji sledi pružićemo detaljnu analizu njegovih izjava, razjasnićemo kontekst studentskih blokada, objasniti istorijsko i simboličko značenje Vidovdana, razmotriti pravne aspekte poziva na skup 28. juna, te predložiti moguće scenarije za dalje korake kako bi se sačuvala sigurnost i prava svih studenata.
Kontekst studentskih blokada fakulteta u Srbiji
Studentske blokade fakulteta nisu novi fenomen u Srbiji, one sežu najmanje od devedesetih godina prošlog veka, kada su studenti protestovali zbog teškog stanja u visokom obrazovanju i nedostatka reformi. U poslednjih desetak godina blokade su se javile više puta, najčešće usled nezadovoljstva uslovima studiranja, mrežom učenja na daljinu, konkursnim procedurama i drugim pitanjima koja se ocene kršenjem zakona ili Ustava. Karakteristika ovih blokada je okupljanje studenata na javnim površinama ispred fakultetskih zgrada, najčešće u Beogradu i Novom Sadu, gde protestuju dok njihovi zahtevi ne budu uvaženi ili dok se barbarična atmosfera ne umiri kroz dijalog sa nadležnima.
U svakom ciklusu protesta često se javljaju podeljena mišljenja – dok deo akademske i političke zajednice osuđuje prekid nastave i naziva ga neodgovornim, veliki broj građana i studenata podržava zahteve za boljim uslovima i smatra da je blokada efikasan način da se skrene pažnja na probleme visokog obrazovanja. Jedan od ključnih izazova je kako uspostaviti ravnotežu između prava studenata da protestuju i prava drugih studenata da pohađaju nastavu, kao i obezbediti da protesti ostanu mirni i zakoniti.
Izjave Vladimira Balaća
Na konferenciji održanoj 14. juna 2025. godine Vladimir Balać je istakao da su studenti koji se protive blokadama dobili „dokument studenata u blokadi“ sa jasnom porukom da se za Vidovdan, 28. juna, planira „napad“ ukoliko oni ne napuste Pionirski park i plato ispred Skupštine Srbije. Prema njegovim rečima, taj dokument sadrži poziv na „oslobađanje Ćacilenda“, što je označio kao „poziv na nasilje i fizičko ugrožavanje“ studenata koji su mirno stajali na toj javnoj površini samo zato što nisu mogli da studiraju unutar svojih fakulteta.
Balać je reagovao čitanjem delova dokumenta pod nazivom „Vidimo se za Vidovdan“, u kojem stoji zahtev da se do 21 sat 28. juna „svi rezidenti Ćacilenda koji ne žele da u miru, zajedno sa njima stanju pod jednu narodnu zastavu, povuku iz Pionirskog parka i sa platóa ispred Skupštine Srbije“. On je naglasio da je posebno uznemirujuća formulacija o „oslobađanju Ćacilenda“, jer asocira na oružane sukobe i može podstaći eskalaciju nasilja na studentskim protestima.
Analiza dokumenta „Vidimo se za Vidovdan“
Dokument pod nazivom „Vidimo se za Vidovdan“ naslova je koji direktno referiše na značajan datum u srpskoj istoriji. U njemu se, prema Balaćevim rečima, navodi plan za okupljanje velikog broja ljudi ispred Skupštine i Pionirskog parka, uz implicitnu ili eksplicitnu pretnju nasiljem prema onima koji ne žele da učestvuju ili koji se drže svojih stajališta.
Poziv na „oslobađanje Ćacilenda“ u ovom kontekstu može imati nekoliko tumačenja. S jedne strane, može biti metaforički poziv da se studentski protesti prošire ili radikalizuju; s druge strane, on može ukazivati na nameru da se nasilno uklone oni koji predstavljaju opoziciju unutar samih protesta. U oba slučaja, jasna je namera da se stvori atmosfera tenzije i straha, što može biti izgovor za intervenciju policije ili drugih državnih organa, ali i može dovesti do sukoba među studentima.
Šta je Ćaciland i zašto to znači?
Pojam „Ćaciland“ nije uobičajen u javnom diskursu, i čini se da je reč o internom nazivu koji su koristili studenti u blokadi za svoju zonu okupljanja. Moguće je da je „Ćaciland“ igra reči nastala od prezimena nekog studenta ili simbola koji su protestanti kreirali kako bi označili svoj prostor u parku. Bez detaljnijih informacija teško je precizno odrediti poreklo, ali je jasno da termin ima emotivni naboj i služi kao okupljališni simbol.
Nazivanje javnog prostora „Ćacilendom“ može u isto vreme doprineti osećaju zajedništva među protestantima i pojačati osećaj nepripadanja kod onih van te grupe. Kada se taj termin spoji s rečima „oslobađanje Ćacilenda“, stvara se utisak da postoji grupa ljudi koja posmatra te prostore kao svoju teritoriju od koje će, kroz akciju, ukloniti sve koji im se ne pridruže.
Vidovdan u istorijskoj i simboličkoj perspektivi
Vidovdan, 28. jun, jedan je od najznačajnijih datuma u istoriji srpskog naroda. Na taj dan 1389. godine odigrala se Kosovska bitka na Kosovu polju, koja se u kolektivnoj memoriji čita kao simbol junaštva i žrtvovanja za slobodu i otadžbinu. Tokom vekova Vidovdan je postao datum na koji se prisećamo istorijskih događaja i junaka koji su dali živote za nacionalne vrednosti.
U političkom i kulturnom posmatranju Vidovdan može biti dvosmislen: kao dan slave i opomena, on se koristi za podsećanje na borbu za pravdu i nezavisnost, ali je istovremeno bio i povod za ideologizaciju i mobilizaciju naroda kroz različite režime i pokrete. U savremenom kontekstu, kada se studenti pozivaju da „oslobađaju Ćaciland“ baš na Vidovdan, jasno je da hoće da iskoriste simboliku tog datuma da pojačaju emociju i opravdaju radikalnije akcije.
Pravni i ustavni aspekt poziva na nasilje
Prema Ustavu Republike Srbije, mirno okupljanje i protesti su zagarantovana građanska prava, ali svaka aktivnost koja uključuje nasilje ili pretnju nasiljem može biti krivično gonjena. Poziv na „oslobađanje Ćacilenda“ i poruke u tom dokumentu koje Balać navodi mogu se protumačiti kao poziv na izvršenje prekršaja ili krivičnih dela, zavisno od toga da li su planirane konkretne fizičke radnje.
Zakon o javnom okupljanju i Zakon o prekršajima preciziraju da se okupljanja ne smeju organizovati na način koji ugrožava druge građane, ne smeju se koristiti kako bi se pretilo nasiljem, i ne smeju se zloupotrebljavati za narušavanje javnog reda i mira. Ako nadležni organi ocene da je dokument „Vidimo se za Vidovdan“ dovoljno jasan da se radi o planu nasilja, mogu zabraniti skup i sprovesti istragu protiv organizatora poziva.
Reakcije javnosti i medija
Nakon izjava Vladimira Balaća mediji su preneli njegove navode širom Srbije, pokrenuvši diskusiju o legitimnosti studentskih protesta i granici između mirnog okupljanja i poziva na nasilje. Dok neki portali i društvene mreže podržavaju Balaća, ocenjujući da je važno upozoriti na svaku moguću opasnost i zaštititi studente koji žele da studiraju, drugi smatraju da je preuranjeno donositi zaključke bez uvida u čitav dokument i istraživanja nadležnih službi.
U komentarima građana često se može čuti strah od eskalacije sukoba i zabrinutost da bi poziv na „oslobađanje“ mogao biti iskorišćen kao povod za državnu intervenciju koja bi imala za posledicu sukobe sa studentima. S druge strane, deo javnosti ističe da je jasno da blokade ometaju rad fakulteta i da bi studenti morali da traže alternativne oblike protesta kako ne bi izazvali međusobne podele među mladošću i nastavnicima.
Mogući ishodi i preporuke za dalje
Postoji nekoliko scenarija koji se mogu dogoditi do i na sam Vidovdan.
Zabrana skupa i istraga organizatora
Ako tužilaštvo ili policija procene da dokument zaista sadrži jasne pozive na nasilje, mogu zabraniti skup zakazan za 28. jun i pokrenuti prekršajne ili krivične postupke protiv onih koji su ga potpisali ili distribuirali. To bi možda smirilo situaciju ali istovremeno moglo dovesti do optužbi za gušenje studentskih prava.Mirni skup uz pojačanu kontrolu
Organizacioni odbor blokade ili grupa koja stoji iza dokumenta može odlučiti da preformuliše poruke i izostavi elemente koji izazivaju strah, kako bi se skup održao uz propisane mere bezbednosti. To bi omogućilo studentima da iskažu svoje nezadovoljstvo, a da ne budu optuženi za poziv na nasilje.Esklacija sukoba među studentima
Ako se pozivi na „oslobađanje Ćacilenda“ shvate doslovno, može doći do napetosti unutar samih protesta, pa i do fizičkih sukoba između onih koji podržavaju radikalniji pristup i onih koji žele mirnu blokadu. U tom slučaju moglo bi doći do intervencije policije, rasturanja okupljenih ili čak do povreda među studentima.Politička i medijska igra
Događaj može postati deo šire političke debate, gde bi određene stranke ili pojedinci koristili priču za vlastitu promociju, optužujući jedni druge za nedoslednost i zloupotrebu protesta. U tom kontekstu studente bi lako mogli pretvoriti u pijune u izbornoj kampanji, što bi njihovim zahtevima o boljem obrazovanju nanelo štetu.
Preporuke:
Transparentnost: Organizatori protesta trebali bi javno objaviti kompletan dokument „Vidimo se za Vidovdan“, kako bi građani i nadležni organi mogli da provere da li zaista postoji poziv na nasilje ili se radi o nesporazumu.
Dijalog: Fakulteti i Ministarstvo prosvete trebali bi otvoriti hitne kanale komunikacije sa predstavnicima studenata, kako bi se problemi na fakultetima rešavali bez blokada i sukoba.
Pravna analiza: Studenti bi trebalo da angažuju pravne savetnike koji će detaljno pregledati poruke i ukazati na potencijalne krivične odredbe kojima bi se neko mogao dovesti u povoljnu ili nepovoljnu situaciju.
Javni apel za mir: Udruženja studenata i profesori mogli bi zajednički objaviti apel za miran protest, u kojem će jasno naglasiti da nasilje nije prihvatljivo i da se borba za obrazovanje vodi argumentima, a ne pretnjama.
Zaključak
Najava oslobadjanja „Ćacilenda“ za Vidovdan ukazala je na potencijalnu tačku eskalacije studentskih protesta u Pionirskom parku i ispred Skupštine Srbije. Izjave Vladimira Balaća otkrile su dokument koji može pogoditi osećanja studenata koji žele da studiraju, ali i pokrenuti širu diskusiju o granici između mirnog okupljanja i poziva na nasilje. Da bi se sačuvala bezbednost i prava svih, neophodan je javni uvid u ceo sadržaj dokumenta, intenzivan dijalog između studenata i nadležnih, kao i pravna i medijska odgovornost. Tek kada se sve činjenice iznesu na videlo, biće moguće proceniti da li je reč o realnoj pretnji ili o pukoj simbolici koja se može drugačije interpretirati. Bez obzira na ishod, ovaj događaj predstavlja važan test zrelosti studentskog aktivizma i demokratske kulture u Srbiji.
