Uvod
U junu 2025. godine Beograd je obeležio važan infrastrukturni uspeh probijanjem prvog metro tunela u novijoj istoriji grada. Radovi na prvoj deonici od Prokopa do Karaburme odvijali su se više od dve godine; sada je tunel sačeka spreman da primi kolosek i vozove na probne vožnje. Za prestonicu to označava početak velike transformacije gradskog prevoza. Umesto gužvi na bulevarima i duge vožnje autobusima, Beograđani će od 2027. moći da putuju pod zemljom, u modernim kompozicijama koje povezuju istorijski centar, Novi Beograd, Dorćol i dalje delove grada.
Kratka istorija beogradskog metroa
Ideja o izgradnji metroa u Beogradu prva je put javno pomenuta sredinom prošlog veka. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka postojali su urbanistički planovi za sistem brzog tramvaja i metro liniju, ali su tadašnje političke i ekonomske okolnosti odložile projekat. Početkom novog milenijuma grad je počeo da razmatra varijantu vagonetki i laganih železnica, ali je tek 2018. godine Skupština donela odluku o izgradnji prave metro linije.
Prvi značajan korak usledio je u martu 2022. godine kada su započeti radovi na probijanju TBM mašina (tunel bušilica) i tradicionalnih transportnih iskopa. Projekat je podeljen u etape: prva se bavi centralnom trasom od Prokopa do Dorćola, druga produžava prugu do Mirijeva i Zvezdare, dok će se treća grana granati prema Banovom brdu i Zemunu.
Tehnički detalji radova
Radovi na probijanju tunela vršeni su kombinacijom klasičnog kopanja i mehaničkog bušenja. Deonica od Prokopa do Karaburme duga je sedam kilometara; radnici su najpre izgradili ulazne i izlazne jame, potom postavili čelične noseće konstrukcije i ventilacione cevi. Na mestu probijanja finalni sloj je izrađen od armiranog betona debljine 45 centimetara.
Preciznost je ključna; GPS sistemi i laserski skeneri praćeni su svakodnevnim merenjima kako bi se tunel držao u idealnoj osi. Probijanje je otpočelo u januaru 2023. godine, a ubrzani radovi tokom protekle zime doveli su do javne objave završetka iskopa 12. juna 2025. godine. Tokom radova zabeleženi su minimalni zemljotresi, a prinosi na površini su praćeni tako da se temelji okolnih zgrada nisu pomerili.
Stanice i pristupne tačke
Na prvoj deonici planirane su četiri stanice:
Prokop: glavni čvor za vozove na nivou terena, povezan s železničkom stanicom i autobuskim stajalištem. U blizini se nalaze železnička bolnica i poslovni centri.
Sava centar: ključno mesto za pristup kongresnim dvoranama i Adi Ciganliji. Stanica će imati izlaze ka novoj koncertnoj dvorani i luksuznim tržnim objektima.
Savski trg: stanica ispod savskog keja, sa direktnim vezama prema Dorćolu i Topčiderskoj zvezdi. Planirano je uređenje pešačke zone na površini.
Karaburma: krajnja tačka prve faze, povezana s gradskom autobuskom linijom i parkom kod stadiona.
Svaka stanica biće opremljena pokretnim stepenicama, liftovima za osobe s invaliditetom i interaktivnim displejima za brzu orijentaciju. Trenutno se završavaju radovi na izgradnji perona i tehničkih prostorija za signalno-bezbednosne sisteme.
Uticaj na saobraćaj i vreme putovanja
Do sada je putovanje autobusom od Prokopa do Karaburme trajalo u proseku 45 minuta, što je uključivalo užurbane bulevare i raskrsnice sa semaforima. Nakon puštanja u rad metro linije, ta ruta će se skratiti na oko sedam minuta vožnje. Razlike su sledeće:
Brže putovanje: smanjenje trajanja za 80 procenta
Bez gužvi: izbegavanje zagušenja tokom špica
Pouzdanost: red vožnje svakih 3 do 5 minuta tokom dana
Pored toga, očekuje se rasterećenje glavnih bulevara poput Nemanjine i Bulevara kralja Aleksandra, što vodi ka smanjenju zagadjenja vazduha i buke. U prvim nedeljama testne vožnje planirano je merenje efekata na gradski saobraćaj, a analiza pokazuje potencijal za smanjenje broja automobila za 20 do 25 procenata u zoni centra.
Ekološki i finansijski benefiti
Investicija u metro smanjuje emisiju ugljen dioksida prelaskom što većeg broja putnika na električni voz. Procena je da će se godišnje izbjeći ispuštanje više od 15 hiljada tona CO₂. Pored toga, metro je energetski efikasniji od autobusa i tramvaja: troši do 70 posto manje energije po prevezenom putniku.
Ukupna vrednost prve etape radova iznosi oko 1,2 milijarde evra, finansiranih iz državnog budžeta, kredita Evropske investicione banke i bespovratnih fondova EU. Ekonomisti očekuju da će se trošak vratiti kroz poreze i dodatnu ekonomsku aktivnost gradnje i turizma; projekcija kaže da će investicija početi da se amortizuje nakon osam do deset godina rada metroa.
Priprema vozača i testne vožnje
Nakon probijanja tunela i polaganja tračnica, sledi uvođenje signalnog sistema ETCS nivo 2 i testiranje predviđenih vozova. Vožnje s tehničarima i inženjerima odvijaće se svakodnevno tokom jula i avgusta. Prvi probni putnici – zaposleni u GSP i pozvani gosti – očekuju se već krajem jula. Javna probna vožnja biće organizovana u septembru 2025. godine, nakon čega bi metro trebalo da bude pušten u komercijalni saobraćaj.
Saveti putnicima pre otvaranja linije
Pratite najave GSP-a na zvaničnim kanalima i gradskim oglasnim tablama
Registrujte se za besplatne testne vožnje ako ste korisnik telefonske aplikacije beogradske kartice
Isplanirajte rutu kombinovanjem metro linije i tramvaja ili buseva za brza presedanja
Obratite pažnju na radno vreme prve linije; tokom vikenda vozovi će saobraćati ređe nego radnim danima
Dalje faze i proširenja
Druga faza predviđa spajanje Karaburme sa Mirijevom i Zvezdarom, a treća će doneti granu linije prema Banovom brdu i Zemunu. Čitav sistem trebao bi imati četiri linije i oko trideset stanica do 2030. godine. Planirana interoperabilnost s prigradskim trenovima omogućava direktan prelaz na stanicama Prokop i Beograd Centar.
Izazovi i rizici
Podzemne vode: u nekim delovima terena nivelacija je otežana visokim nivoom podzemnih voda; građevinci su morali uvesti dodatni sistemi za drenažu
Budžetske restrikcije: globalna ekonomska neizvesnost zahteva pažljivo upravljanje troškovima da bi se izbegla odlaganja
Regulatorna dokumentacija: kašnjenja u izdavanju dozvola za završne radove mogu uticati na planirane rokove puštanja u rad
Studija slučaja: metro sistemi u regionu
Beograd prati primer Sofije i Bukurešta koje su nedavno modernizovale stare sistemе. U Bukureštu je puštena treća linija metroa 2024. godine; to je dovelo do povećanja broja putnika za 15 procenata i smanjenja gužvi u centru. U Sofiji su uveli besplatne prelaznice vikendom što je povećalo upotrebu metroa među studentima i penzionerima.
Društveni i urbani efekti
Metro donosi novi urbanistički zamah; u zonama oko stanica očekuje se izgradnja stambenih i poslovnih objekata, "smart" parkirališta i biciklističkih staza. Stanovništvo će dobiti brže i sigurnije veze s obe strane reke Save, a grad će se rasteretiti od buke autobusa. Novi projekti mogu povući investicije u stanogradnju i turizam.
Zaključak
Probivanje prvog metro tunela u Beogradu na deonici Prokop–Karaburma potvrđuje da prestonica ulazi u novu eru javnog saobraćaja. Očekuje se da će prvi probni putnici ući u vozove do kraja leta, dok će komercijalni saobraćaj startovati u proleće 2027. godine. Smanjenje gužvi, brže putovanje, ekološki efekti i urbanistički razvoj najavljuju bolji svakodnevni život Beograđana. Pratite najave gradskih službi, isplanirajte rutu i budite deo skorog metro dobа u Beogradu.
