Uvod
Posle decenija pregovora i ispunjavanja uslova, građani Srbije od 1. jula 2025. više neće morati da podnose zahtev za vizu za kraći boravak u zemljama Evropske unije. Evropski parlament i Savet EU formalno su usvojili izmenu Viznog kodeksa koja omogućava državljanima Srbije da bez vize putuju u schengenski prostor do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana. Ovaj korak smatra se istorijskim i biće vidljiv svakom putniku pri prelasku granice.
U nastavku teksta razlažemo sve što treba da znate: koje dokumente morate da pripremite, kako funkcioniše novi režim boravka, na koje zemlje se odnosite, mogućnosti rada ili studija, šta raditi u slučaju prekoračenja dozvoljenog vremena i kakav je uticaj na ekonomiju, turizam i porodične posete.
Istorijat procesa liberalizacije
Proces ukidanja viza za Srbiju započeo je 2009. kada je Evropska komisija pokrenula pregovore u okviru akcionog plana za liberalizaciju viznog režima. Srbija je u narednim godinama morala da ispuni više od stotinu uslova: jačanje granica, borbu protiv korupcije, zaštitu ljudskih prava, zaštitu podataka i uspostavljanje sistema praćenja prekoračenja boravka.
Ključne faze:
2012 – usvajanje zakona o azilu i migracijama
2016 – uvođenje biometrijskih pasoša
2018 – autoput za podatke o prekoračenju boravka (ETIAS praksa)
2023 – završni tehnički pregled sistema kontrole granica
17. jun 2025 – formalna odluka EU o ukidanju viza
Svaka faza pratila je stroge revizije i preporuke Evropske komisije, a srpske institucije su sarađivale sa Frontexom i državama članicama kako bi se osigurala bezbednost spoljnih granica EU.
Ko može da putuje bez vize
Bez vize mogu da ulaze svi nosioci pasoša izdatu od strane MUP Republike Srbije koji:
ima biometrijske elemente (čip) i
važi minimum tri meseca posle planiranog povratka i
ima u sebi slobodne stranice za pečat i
nije oštećen ili neadekvatno izmenjen.
Roditelji dece mlađe od 12 godina mogu da pređu granicu i s izvodom iz matične knjige rođenih uz pasoš jednog roditelja. Ista pravila važe i za putnike u tranzitu kroz aerodrome schengenske zone.
Trajanje i uslovi boravka
Prema novim pravilima, državljani Srbije mogu da ostanu bez vize do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana na teritoriji schengenskih zemalja. Ako uđete u tri meseca, zatim izađete i vratite se, prekoračićete dozvolu. Računanje počinje od dana prvog ulaska.
Pravila podrazumevaju:
neplaćeni ili turistički boravak,
privatne ili porodične posete,
poslovne aktivnosti poput sastanaka ili konferencija,
kratke studijske programe do 90 dana,
volontiranje uz potvrdu organizatora koja ne uključuje redovnu platu.
Neprijavljeni boravak preko 90 dana može doneti zabranu ulaska u EU do pet godina i novčane kazne.
Prijava boravka i šengen viza za duži boravak
Ako planirate boravak duži od 90 dana ili rad, studije ili razmenu, neophodno je da pre polaska podnesete zahtev za:
Dugoročna nacionalna viza D tipa ili
Dozvolu boravka u zemlji domaćinu.
Svaka država članica ima sopstvene kriterijume; najčešće želite pozivno pismo poslodavca ili potvrdu univerziteta, dokaz o smeštaju i zdravstvenom osiguranju te minimalnu visinu prihoda.
Prednosti za putnike i ekonomiju
Smanjeni troškovi – nema uplatnica, nameta za vizu i čekanja u konzulatima.
Brži prelazak granica – automatski pečat ili skeniranje pasoša na graničnim prelazima.
Povećan turizam – očekuje se rast broja srpskih turista u EU za najmanje 20 odsto do kraja 2025.
Poslovne šanse – nema potrebe za privremenim vizama radi kolektivnih sastanaka; mala i srednja preduzeća lakše će pregovarati s partnerima.
Porodične i obrazovne veze – studenti i porodice lakše putuju i posete rodbinu bez proceduralnih prepreka.
Mogući izazovi i rizici
Zloupotreba režima – lažne posete i ostajanje na crno može povećati migracioni pritisak.
Kontrola granica – države članice moraju pojačati praćenje prekoračenja boravka putem ETIAS sistema.
Pravni problemi – državljani Srbije moraju da poštuju lokalne zakone o radu i prijavljivanju boravka; kažnjavanje nelegalnog rada postaje rigoroznije.
Porast potraživanja za socijalnim davanjima – treba pratiti koristi socijalnog sistema kako bi se zaštitile opterećenje javnih fondova.
Praktični koraci za građane Srbije
Proverite pasoš – da li je biometrijski, da li važi dovoljno dugo.
Putno zdravstveno osiguranje – pokriva hitne slučajeve u svim članicama EU.
Dokaz o smeštaju – rezervacije hotela ili poziv za privatni smeštaj.
Sredstva za izdržavanje – banka potvrda ili pismo poslodavca.
Karta u jednom smeru ili povratna karta – carinici često traže dokaz o povratku.
Studija slučaja: Hrvatska i Rumunija
Hrvatska je 2013. ukinula vize za Srbiju. U prvoj godini broj srpskih turista porastao je 35 odsto a prihodi od turizma dodatno su rasli za 12 procenata. Rumunija je uvela isti režim 2014. uz slične statistike; srpski radnici u građevinarstvu i sezonskom turizmu imali su povoljnije uslove.
Saveti za putovanje
Kombinujte transport – koristite blend bus i voz karte za povoljniji prelazak više zemalja.
Koristite aplikacije – nacionalne sajtove i mobilne aplikacije za evidenciju boravka.
Poštujte rokove – zapamtite datum ulaska i izlaska, podesite podsetnik na telefonu.
Obezbedite rezervnu kopiju pasoša – fotografije u cloud i fizičku kopiju.
Uticaj na radnu migraciju
Procene stručnjaka govore da će oko 50 hiljada građana Srbije potražiti povremeni posao u EU oblasti do kraja 2025. Uz poreske olakšice i časove jezika situacija može da bude povoljna za stručnjake u IT sektoru, medicini i građevini.
Zaključak
Ukidanje viza za građane Srbije od 1. jula 2025. predstavlja iskorak u odnosima s Evropskom unijom i otvara vrata lakšem putovanju, razmeni iskustava i poslovanju. Priprema je jednostavna – biometrijski pasoš, zdravstveno osiguranje i evidencija boravka osnovni su koraci. Uz strogo poštovanje granica boravka i lokalnih propisa svako može da iskoristi prednosti nove liberalizacije i uživa putovanja bez vize.
