Greta Tunberg zaustavljena kod Gaze: Izrael zaplenio brod sa aktivistima
Dana 8. juna 2025. godine izraelska mornarica zaplenila je jahtu pod imenom „Medlin“, koja je pokušala da probije pomorsku blokadu oko Pojasa Gaze. Na brodu su se nalazili međunarodni aktivisti, među kojima je i poznata švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg.
Akcija izraelske vojske izazvala je burne reakcije na društvenim mrežama i u međunarodnoj javnosti, ali zvanični Tel Aviv ostaje pri stavu da je delovao u skladu sa sopstvenom bezbednosnom politikom.
Zaustavljanje broda i izraelska operacija
Izraelske snage bezbednosti su započele operaciju presretanja broda koji je, kako se navodi, nosio simboličnu humanitarnu pomoć stanovnicima Gaze. „Medlin“ je isplovio iz Italije 6. juna i bio pod vođstvom Koalicije Flotile slobode (Freedom Flotilla Coalition, FFC).
Nakon što su izraelski vojnici presreli brod u međunarodnim vodama, usledilo je ukrcavanje komandosa. Akcija je prošla bez nasilja, a svi aktivisti su uhapšeni i prebačeni u izraelski lučki grad Ašdod.
Aktivisti među kojima je i Greta Tunberg
Na jahti se nalazilo ukupno 12 osoba, uključujući Gretu Tunberg, šest državljana Francuske, kao i aktiviste iz Brazila, Španije i Turske.
Greta Tunberg je u unapred snimljenoj poruci, koju je FFC objavio nakon presretanja, izjavila:
„Ako vidite ovaj snimak, znači da su nas presreli i kidnapovali izraelska vojska ili snage koje je podržavaju.“
Tunberg, poznata po svojim javnim istupima protiv klimatskih promena i za ljudska prava, već godinama koristi svoj glas za borbu protiv nepravde širom sveta.
Reakcija izraelskih vlasti
Izrael je u više navrata upozorio da neće tolerisati pokušaje probijanja pomorske blokade Gaze. Ministar odbrane Izrael Kac izjavio je:
„Naložio sam vojsci da spreči flotilu mržnje. Nećemo dozvoliti da se oružje prenosi u ruke Hamasa.“
Ministarstvo spoljnih poslova Izraela objavilo je i snimke na kojima se vidi kako vojnici daju sendviče i flaširanu vodu aktivistima, pokušavajući da pokažu humaniji aspekt operacije.
U zvaničnom saopštenju navedeno je:
„Postoje načini za dopremanje pomoći u Gazu, ali Instagram selfiji nisu jedan od njih.“
Humanitarna pomoć ili politička provokacija?
Koalicija Flotile slobode tvrdi da je misija bila isključivo humanitarnog karaktera, i da su na brodu nosili pirinač, formule za bebe i druge osnovne potrepštine. FFC je označio izraelsku pomorsku blokadu kao „nezakonitu“ i optužio Tel Aviv za pretnje i primenu sile protiv civila.
„Svet posmatra. Mi nismo uplašeni“, izjavio je portparol FFC-a Haj Ša Vija.
Međunarodne reakcije
Francuski predsednik Emanuel Makron zatražio je hitan povratak svojih državljana u zemlju, dok je Turska osudila izraelsko presretanje broda kao „gnusan napad“ u međunarodnim vodama.
Ujedinjene nacije su prethodno izrazile zabrinutost zbog humanitarne situacije u Gazi, a visoki komesar za ljudska prava Folker Tirk izjavio je da Palestinci biraju između smrti od gladi i smrti pokušavajući da dođu do hrane.
Pozadina izraelske blokade
Izraelska blokada Pojasa Gaze traje još od 2007. godine, kada je Hamas preuzeo vlast u toj oblasti. Prema izraelskim vlastima, cilj blokade je da se spreči dopremanje oružja borcima Hamasa.
U oktobru 2023. godine, Hamas je izveo napad na izraelsku teritoriju, u kojem je poginulo oko 1.200 ljudi, a 251 je uzet kao talac. Kao odgovor, Izrael je pokrenuo vojnu ofanzivu koja traje do danas.
Trenutna situacija u Gazi
Od početka vojne operacije do danas, prema podacima palestinskih vlasti, ubijeno je preko 54.000 ljudi. U Gazi i dalje vlada nestašica osnovnih namirnica, lekova i čiste vode, a pomoć koja dolazi iz Izraela i Egipta je strogo kontrolisana i distribuirana preko fondacija koje podržavaju izraelske i američke vlasti.
Uprkos tome, izraelske vlasti tvrde da su u protekle dve nedelje u Pojas Gaze ušle 1.202 kamiona sa pomoći, uključujući i distribuciju 11 miliona obroka putem Humanitarne fondacije za Gazu.
Izvodi i zaključak
Zaplena broda „Medlin“ sa Gretom Tunberg na njemu ponovo je pokrenula pitanje prava na humanitarnu pomoć, slobodu kretanja u međunarodnim vodama i odnos između bezbednosti i ljudskih prava.
Izraelski stav ostaje jasan: svaka misija koja pokušava da probije blokadu biće zaustavljena. S druge strane, organizacije poput FFC-a smatraju da je njihovo delovanje legitimno i neophodno kako bi se svet osvestio o krizi u Gazi.
U vremenu kada se društveni mediji koriste za globalno svedočenje i formiranje javnog mnjenja, incidenti poput ovog dodatno komplikuju već dovoljno zategnutu situaciju.
