Uvod
jula 2025. cena električne energije za domaćinstva u Srbiji povećava se za prosečnih 12 posto u odnosu na prethodni period. Odluka Regulatorne agencije za energetiku usmerena je na balansiranje troškova proizvodnje iz termoelektrana i potrošnje, ali je njene posledice osetilo više od milion domaćinstava. U kontekstu porasta računa za struju građani razmatraju mere koje će im omogućiti da smanje potrošnju ili produkuju deo energije samostalno. To otvara prostor za širenje tržišta solarnih panela, program štedne rasvete, toplotnih pumpi i baterijskih sistema. Ovaj tekst detaljno istražuje ekonomske i socijalne efekte poskupljenja, pregleda mere energetske efikasnosti, analizira stanje obnovljivih izvora i predlaže korake za državne, lokalne aktere i pojedince kako bi se ublažile posledice visoke cene struje te istovremeno pokrenuo ekološki usmereni rast.
1 Kontekst i razlozi za poskupljenje
Cena električne energije čine troškovi proizvodnje, distribucije i prenosne mreže. Termoelektrane na ugalj predstavljaju osnovni izvor u Srbiji, ali njihovo održavanje i nabavka uglja zahtevaju sve veća ulaganja; ograničenja u emisijama i troškovi CO2 sertifikata dodatno opterećuju cenu. Nasuprot tome, obnovljivi izvori još nisu dostigli dovoljan kapacitet da zamene fosilne izvore. Regulatorna agencija je u aprilu 2025. izdala izveštaj kojim se opravdava potreba za usklađivanjem cena; razmatran je sistem pravednog opterećenja potrošača i potreba komunikacije s javnošću kako bi se izbegla socijalna tenzija.
2 Uticaj na budžete domaćinstava
2.1 Prosečna potrošnja i novi račun
Prosečno domaćinstvo troši oko 300 kilovat sati mesečno; uz cenu od 0,085 evra po kilovatu, mesečni račun prelazi 25 evra. Poskupljenje od 12 posto znači dodatnih 3 evra mesečno, što za porodice sa prosečnim primanjima iznosi dodatno opterećenje.
2.2 Socijalno ranjive grupe
Penzi�eri i porodice sa više dece osećaju teret svakog dodatnog evra na računima. Vlada je zbog toga uvela određene mere podrške kroz jednokratne subvencije i produžetak programa pomoći u platnom prometu za minimalna primanja.
2.3 Preusmeravanje potrošnje
Građani preusmeravaju oko 10 posto potrošnje na vreme minimalnih tarifa i razmatraju isključivanje uređaja u špicevima opterećenja mreže. To stvara neophodnost edukacije o upravljanju energijom u domaćinstvu.
3 Mjere energetske efikasnosti za domaćinstva
3.1 LED rasveta
Zamena klasičnih sijalica štednim LED sijalicama može smanjiti troškove osvetljenja do 80 posto.
3.2 Pametni termostati i izolacija
Ugradnja pametnih termostata uz veću toplotnu izolaciju prozora i krova dovоди do smanjenja potrošnje grejanja do 30 posto.
3.3 Energetski uređaji
Korišćenje frižidera i mašina za pranje veša s oznakom energetske klase A plus smanjuje ukupnu potrošnju.
3.4 Saveti za ponašanje
Isključivanje uređaja iz struje kad se ne koriste te pranje odeće na 30 stepeni jedan su od preporučenih načina za štednju.
4 Subvencije i podsticaji za zelenu energiju
4.1 Solarni paneli
Program subvencija omogućava povraćaj do 50 posto troškova instalacije za domaćinstva; to smanjuje cenu po kilovatu instaliranog kapaciteta na 300 evra.
4.2 Toplotne pumpe
Subvencije do 40 posto omogućavaju zamenu elektro grejanja električnim pumpama koje troše do četiri puta manje kilovate.
4.3 Baterijski sistemi i net metering
Model preuzimanja viška energije u mrežu omogućava domaćinstvima da balansiraju proizvodnju i potrošnju; time se broj kilovat sati obračunatih po višoj tarifi smanjuje.
4.4 Programa energetske sanacije
Lokalne samouprave finansiraju do 30 posto radova na izolaciji stambenih jedinica, uz podršku fondova EU.
5 Uticaj na sektor obnovljivih izvora energije
5.1 Rast tržišta
Pre poskupljenja teretnih tarifa, interesovanje za solar nije bilo masovno; nakon 12. jula prodaja solarnih kompleta porasla je za 25 posto.
5.2 Investicije u vetroparkove
Novi vetropark u jugoistočnoj Srbiji dobija zeleno svetlo za dodatnih 50 megavata kapaciteta.
5.3 Hidroenergija i balansiranje
Male hidroelektrane do 10 megavata dobile su brže procedure za dobijanje dozvola radi podrške energetskoj stabilnosti.
5.4 Startap scena
IT kompanije razvijaju aplikacije za praćenje potrošnje i optimizaciju samodijagnoze uređaja; to postaje novi segment zelene ekonomije.
6 Javne politike i preporuke
6.1 Regulatorna prilagodba
Regulator treba redovno pratiti uticaj prinudnih cena i prilagoditi tarife po potrebi kako bi obezbedio balans.
6.2 Edukacija i sertifikacija
Potrebno je organizovati javne kampanje i kurseve za sertifikaciju energetskih savetnika u opštinama.
6.3 Partnerstvo sa bankama
Finansijske institucije moraju pružiti povoljne zelene kredite i garancije za ugradnju obnovljivih sistema.
6.4 Lokalni projekti
Podsticati komunalne projekte mikrosolara na krovovima škola i bolnica radi neometanog rada u kritičnim situacijama.
7 Studije slučaja
7.1 Austrija
Austrijska vlada preporučuje bespovratne kredite za solar; 40 posto domaćinstava već proizvodi svoju struju.
7.2 Hrvatska
Model neto obračuna u Hrvatskoj pokazao je da vlasnici solarnih krovova uklanjaju vršni pritisak na mrežu.
7.3 Španija
Subvencije za toplotne pumpe dovele su do smanjenja potrošnje prirodnog gasa za 20 posto zimi.
8 Zaključak
Poskupljenje električne energije od 12. jula 2025. predstavlja izazov ali i priliku. Domaćinstva moraju brzo usvojiti štedne mere i razmotriti zelene alternative; država mora dati jasne smernice i finansijsku podršku. Sudelovanje vlade, lokalnih zajednica, privatnog sektora i građana ključno je za ostvarenje cilja energetske nezavisnosti i smanjenja ugljeničnog otiska. Ulaganja u solarne panele, toplotne pumpe i baterijske sisteme dovode do stvaranja nove industrije i otvaranja radnih mesta. Time Srbija postaje primer održivog razvoja, a porodični budžeti dobijaju alate za prilagođavanje promenama cijena energije.
Pozivamo sve zainteresovane da koriste dostupne podsticaje, uče štedne navike te zajedno grade čistiju i samodovoljniju energetsku budućnost Srbije.
