Masovni protesti studenata u Srbiji: zahtev za vanredne izbore i izazovi političke krize
Uvod
U drugoj polovini jula 2025. godine zabeleženi su jedni od najvećih studentskih protesta u modernoj istoriji Srbije. Inspirisani nesrećom u Novom Sadu kada je deo plafona stanice pao na putnike, studenti su širom zemlje izašli na ulice, zahtevajući raspisivanje vanrednih izbora pre predviđenog roka 2027. godine. Pokret je prerastao u masovni građanski pokret u kome su se okupili mladi, profesori, aktivisti ali i deo apolitične javnosti. Ovaj tekst donosi detaljnu analizu istorijata studentskog aktivizma, uzroka protesta, hronologiju događaja, reakciju vlasti i društva, kao i moguće pravce razvoja političke scene nakon jula 2025.
Istorijski okvir studentskog aktivizma u Srbiji
Studentski aktivizam u Srbiji ima dugu tradiciju započetu još sedamdesetih godina prošlog veka. U periodu od 1968. do 1974. studenti su igrali ključnu ulogu u društvenim promenama širom tadašnje Jugoslavije. Krajem devedesetih i početkom dva hiljade svojih roditelja okupirali su ulice u borbi protiv autoritarnih režima, zahtevajući medijske slobode, nezavisno pravosuđe i političku transparentnost. U svakom od tih talasa protesti su najčešće bili odgovor na kombinaciju socijalne nepravde, ekonomske stagnacije i političke represije. U realnom vremenu studenti su se pozivali na univerzitetske principe kritičkog mišljenja i odgovornog građanstva. Njihovi stavovi su širili javnu debatu i često prisiljavali vlast da započne reforme.
U eri digitalnih medija današnji studenti aktivno koriste društvene mreže i onlajn platforme za koordinaciju, širenje informacija i međunarodnu podršku. Raniji oblici fizičkih protesta danas prate live prenosi, analize i forumi što pruža brži protok informacija ali i povećava rizik od dezinformacija. Ova kombinacija tradicije i modernih alata videla se u julu 2025. kada su protesti održani u više gradova u zemlji istog dana.
Uzroci protesta jula 2025
Primarni povod za proteste bio je pad plafona u uglavnom zapostavljenoj tramvajskoj stanici u Novom Sadu 28. juna 2025. godine. Iako nije bilo ozbiljnijih povreda, incident je izazvao žestoko nezadovoljstvo zbog lošeg održavanja javne infrastrukture. Studenti su reagovali na društvenim mrežama porukama o neodgovornosti nadležnih, i pozvali na okupljanje ispred Skupštine u Beogradu. Pored neposrednog povoda, protest je podstaknut i nizom dugoročnih problema: korupcija u obrazovanju i javnom sektoru, nezadovoljavajuća politika zapošljavanja mladih, inflacija troškova života, sve slabija akademska sloboda i neispunjena obećanja države o reformama univerziteta.
Mladi su istakli da su dosadašnja obećanja o modernizaciji obrazovnog sistema i nastavku pregovora oko evropskih integracija ostala na papiru. Studentske organizacije su ukazivale na sve veći broj odlazaka talentovanih mladih ljudi u inostranstvo. Svest o gubitku generacije bez adekvatnih perspektiva dodatno je rasplamsala tenzije. U kombinaciji sa konkretnim zahtevom za vanrednim izborima i obećanjima političkih partija da će razmotriti te zahteve, nastao je pravi bunt koji je prerastao u svakodnevne masovne akcije
Hronologija demonstracija
28. juni 2025. Nakon incidenta u Novom Sadu, studenti nevladinih organizacija zakazuju protest ispred Narodne skupštine u Beogradu 12. jula. Poziv se širi viralno.
10–11. juli 2025. Lokalni skupovi u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Novom Pazaru. Učesnici se informišu preko Telegram i Twitter kanala. U većini gradova policija posmatra mirno, ali u nekim slučajevima dolazi do probnog ispitivanja ograničenja kretanja.
12. jul 2025. Centralni protest u Beogradu; više desetina hiljada studenata i građana okupili su se ispred Skupštine, noseći transparente sa zahtevom „Zahtеvamo vanredne izbore“ i skandiranjem „Ostavka“. Mirna šetnja centrom dostiže vrhunac oko 19 časova ispred Vlade.
13–15. jul 2025. Replike protesta se održavaju svako veče. Formiraju se blokade saobraćajnica u blizini mostova na Savi i Dunavu. Studenti organizuju panel diskusije o pravnom okviru vanrednih parlamentarnih izbora i mogućnostima ustavnih amandmana.
16–18. jul 2025. Vlada saziva sastanak sa predstavnicima studenata koji su formirali Koordinacioni odbor. Tokom pregovora obe strane ističu otvorenost za dijalog, ali odbor zahteva pisane garancije o datumu izbora.
19–21. jul 2025. Odbor Vlade za ustavne promene dostavlja preliminarni rok za izbore krajem 2026. godine. Studenti ocenjuju rok neprihvatljivim i nastavljaju protest.
22–25. jul 2025. Protesti poprimaju međunarodne razmere; podršku studentima pružaju evropske organizacije i delovi parlamentarnih stranaka opozicije.
Oblici protesta i zahtevi
Osim centralnih šetnji, studenti su organizovali i:
Blokade saobraćajnica kod Brankovog mosta i Gazele u Beogradu;
Akcije u univerzitetskim kampusima sa simboličnim zatvaranjem fakultetskih zgrada i izlaganjem umetničkih performansa o „propalom obrazovanju“;
Online kampanja sa hashtagom #VanredniIzbori i video porukama profesora podrške;
Peticije prikupljene u stotinama hiljada, poslati zakonu i međunarodnim telima;
Panel diskusije o ustavnim procedurama i slučaju drugih zemalja koje su raspisivale vanredne izbore.
Primarni zahtev bio je jasno definisan: raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora pre kraja mandata, uz poštovanje pravnih procedura i učešće međunarodnih posmatrača. Sekundarni zahtevi uključivali su smanjenje školarina, povećanje budžeta za naučna istraživanja i ukidanje administrativnih barijera za studentske organizacije.
Reakcija vlasti i javnosti
Vlada je reagovala u fazama. Prva verzija odgovora bila je odlaganje i „praćenje situacije“. Ministar unutrašnjih poslova obećao je „mirno rešavanje“ ali je policija nekoliko puta intervenisala suzavcem i vodanim topovima kada su blokade pretili da eskaliraju. Premijer je najavio radnu grupu za izmene izbornog zakona predvođenu pravnicima i ustavnim stručnjacima.
Javno mnjenje se podelilo. Starije generacije i deo opozicionih stranaka gledali su na proteste sa simpatijama, prepoznajući ideju aktivnog građanstva. Drugi deo populacije kritikovao je obustavu saobraćaja i „pritisak mladih“ da im odmah budu dati izbori. Nacionalni mediji su senzacionalistički izveštavali o „studentskom neredu“ dok lokalni portali pružali detaljniju sliku pacifičnih protesta i raznovrsne poruke.
Međunarodni akteri, uključujući ambasade Evropske unije i Savet Evrope, pozvali su na poštovanje slobode okupljanja i građanskih prava; takođe su ohrabrili vladu na dijalog. Ovo je povećalo legitimitet studentskog Koordinacionog odbora pred pregovore.
Potencijalni ishodi i posledice
Mogući scenariji razvoja događaja uključuju:
1 Tekuća faza dijaloga dovodi do raspisivanja izbora krajem 2026. godine, čime se smiruje kriza uz delimično popuštanje pritiska.
2 Vlada ne ispunjava zahtev i studenti nastavljaju proteste tokom jeseni, što može prerasti u širi društveni bunt sa ekonomskim i diplomatskim implikacijama.
3 Dosadašnje članice koalicije se fragmentiraju usled različitih stavova o vanrednim izborima što može izazvati krizu poverenja unutar parlamentarne većine.
4 Dugoročno, protesti mogu ojačati kulturu građanskog učešća i pokrenuti reforme univerziteta sve do novog zakona o visokom obrazovanju.
U svakom od tih scenarija mladi ostaju ključni faktor promena. Ako pregovori uspeju, to bi moglo predstavljati signal da aktivizam donosi rezultate. Ako pregovori propadnu, moglo bi doći do produbljivanja društvene polarizacije.
Zaključak
Masovni protesti studenata jula 2025. označavaju prekretnicu u savremenoj političkoj sceni Srbije. Oni predstavljaju bunt mladih protiv neodgovorne politike i zahtev za neposrednom demokratskom participacijom. Ishod protesta će zavisiti od spremnosti vlasti na transparentan dijalog i poštovanje pravnih okvira. Bez obzira na završetak julske kampanje, javnost je pokrenuta i svest o građanskim pravima je snažno ojačana. Studenti su pokazali da se kolektivnim delovanjem mogu izneti zahtevi i da nijedna vlast ne sme ignorisati glas mladih.
