Uvod
U ponedeljak 16. juna 2025. godine vozači su zatekli neobičnu scenu na auto-putu koji povezuje Beograd i Jadransku obalu. Traktori i prikolice okrenute su pod ugao tako da blokiraju po dve saobraćajne trake između Ivanjice i Požege. Na tablicama traktora i natpisima koje drže u rukama pisalo je: “Malina 90 dinara, nema opstanka” i “Državo reaguj odmah”. Bio je to protest malinjara iz Arilja i obližnjih sela, koji su nezadovoljni otkupnom cenom maline koja je pala ispod praga od sto dinara po kilogramu.
Proizvođači kažu da je trošak uzgoja maline, uključujući đubrivo, zaštitu biljaka, radnu snagu i prevoz, premašio cenu koju su dobili na otkupu. Ta razlika dovodi do gubitaka i preti da vodi u potpuno gašenje malinjarskih imanja. Ovaj događaj pokrenuo je talas pažnje u medijima i kod donosilaca odluka; Ministarstvo poljoprivrede, Udruženje malinara Srbije i lokalne samouprave najavile su hitne mere. U blogu koji sledi analiziramo istoriju malinjarske proizvodnje u Srbiji, razloge za nagli pad cena, tok protesta, kratkoročne i dugoročne mere, uticaj na ruralne zajednice te pružamo savete poljoprivrednicima i potrošačima.
Istorijat malinjarske proizvodnje u Srbiji
Od sredine devedesetih godina prošlog veka Srbija je postala jedan od vodećih svetskih proizvođača maline. Posebno je bio poznat kraj Arilja, Ivanjice i Srebrenice, gde je mala crvena bobica izvozna roba visoke vrednosti. U najboljim godinama izvoz je premašivao 50 hiljada tona godišnje, uglavnom ka tržištima EU i Rusiji.
Razvoju je prethodila modernizacija zasada: prelazak sa starih sorti na vrste koje garantuju bolji prinos, ulaganje u navodnjavanje, sistem brzog zamrzavanja i otkupne centri u samom srcu voćnjaka. U periodu od 2000. do 2015. godine cena maline kretala se između 200 i 400 dinara po kilogramu, što je davalo solidnu zaradu i privlačilo mlade ljude u ruralna područja.
Međutim, tokom poslednjih deset godina suočili smo se sa nizom izazova: konkurencija iz Poljske i Čilea koja je iskoristila niže troškove rada, klimatske promene koje dovode do neregularnih prinosa, kukuruzni i pšenični programi subvencija tokom fiskalnih kriza, kao i promenljiva logistika usled pandemije i ratova. Sve to stvorilo je volatilno tržište gde cena maline može da varira i za više od sto odsto između različitih godina.
Uzroci naglog pada cena u 2025. godini
Prevelika ponuda
Zimsko neuobičajeno toplo vreme i kišne prolećne padavine pogodovale su ranom zrenju i velikom prinosu. Procenjuje se da je rod 2025. bio veći za približno 30 % u odnosu na desetogodišnji prosek. Višak robe doveo je do zasićenja na tržištu i pritiska na cene.Smanjena tražnja
Ruski embargo na prehrambene proizvode i usporen ekonomski rast u EU smanjili su potražnju. Potrošači u razvijenim zemljama okrenuli su se drugim voćnim vrstama s nižom cenom po kilogramu, dok su afrička i azijska tržišta još uvek nedovoljno razvijena za veliki uvoz maline.Logistički problemi
Zbog komplikacija sa kamionskim prevozom i povremene nestašice hladnjača, deo prinosa stigao je u prerađivačke centre u lošem stanju. Procenjuje se da je oko 15 % roda moralo da bude otpisano ili prodato po simboličnim cenama za preradu u džemove i pekmeze.Spekulacije i otkupni lanci
Nekoliko prerađivačkih firmi smanjilo je obim otkupa licem u lice i prešlo na ugovore sa brokerskim firmama koje su diktirale niže cene. Malinjari kažu da su zbog toga pretrpeli najveći udarac jer su sporazumi sklapani na kritično niskim nivoima, bez realne kalkulacije troškova proizvodnje.Nedostatak dukomentacije o kvalitetu
Kašnjenja u sertifikaciji i kontrolama kvaliteta proizvođači bez pripremljene HACCP dokumentacije nisu mogli da plasiraju malinu kao organsku ili vrhunskog kvaliteta. Time su propustili dodatne premije od 30–50 dinara više po kilogramu.
Tok protesta i zahtevi malinjara
Protest je organizovao Lokalni odbor Udruženja malinara u Arilju. Vođstvo je apelovalo na sve proizvođače da stave traktor na parking ispred kuće i u 9 časova ujutru krenu na auto-put. Blokada je trajala četiri sata i izazvala metre kilometarskih kolona ka jugozapadu. U tom periodu policija je obezbeđivala red a državni predstavnici pregovore.
Malinjari su postavili sledeće zahteve:
Uvođenje minimalne otkupne cene od 180 dinara po kilogramu garantovane zakonom u naredne dve godine
Podsticaji za preradu u vidu subvencija za sve firme koje prerade malinu u smrznutoj formi, džem i sok
Transparentan sistem ugovora s otkupljivačima koji će biti objavljivan na sajtu Ministarstva
Hitno formiranje kriznog fonda od 200 miliona dinara za isplatu razlike između troškova i trenutne cene
Kreditne linije s niskom kamatom u komercijalnim bankama za isplatu sezonskih radnika i kupovinu repromaterijala
Nakon pregovora ministar poljoprivrede i predstavnici Ministarstva trgovine obećali su da će zatražiti od Vlade privremeni moratorijum na izvoz maline izvan CEFTA zone dok se situacija ne stabilizuje i da će pripremiti paket hitnih mera finansijske podrške.
Reakcija državnih institucija
Ministarstvo poljoprivrede pokrenulo je hitne procedure:
Izrada Pravilnika o minimalnoj otkupnoj ceni maline koji bi trebao da stupi na snagu u roku od 30 dana
Provera skladišnih kapaciteta i dopuna kasa za skladištenje smeštajem novih hladnjača putem javnih nabavki
Krizni fond u okviru Nacionalnog investicionog plana za agrar; sredstva bi se slila iz budžetske rezerve i IPA fondova EU
Ubrzana sertifikacija organske maline i stvaranje nacionalnog sistema kontrole kvaliteta
Takođe je najavljeno da će pokrenuti kampanju promocije “Srpske maline” na tržištima Zapadne Evrope i Azije sa ciljem da se pronađu novi kupci i poveća tražnja.
Uticaj na lokalnu zajednicu
Arilje i okolna sela zavise preko 60 % ekonomije od malnjarske proizvodnje. Pad cene doveo je do umanjenja prihoda za 50–70 % u poslednja dva meseca. To je značilo manju kupovnu moć, kašnjenje isplate plata sezonskih radnika i odlaganje finansiranja školovanja dece. Lokalna samouprava reagovala je tako što je obezbedila uplate socijalnih pomoći i subvencionisane kredite za male proizvođače.
Socijalne posledice:
Povratak mladih iz gradova kako bi pomogli roditeljima u njivi
Rast neformalnog rada bez prijave jer su neki proizvođači nudili beračima plate “na ruke” da bi smanjili troškove
Povećanje stope nezaposlenosti nakon sezone koja je trajala kraće od uobičajene zbog vremenski usporene berbe
Stres i migracija – deo porodica planira da se preusmeri na drugu proizvodnju poput malina jagode i borovnice
Analiza tržišta i preporuke za dugoročna rešenja
Diverzifikacija kulture
Prelazak na sorti maline otporne na ekstremne temperature i ranije zrenje može da ublaži pritisak na tržište. Integracija uzgoja aronije, borovnice i jagode pruža širu paletu proizvoda.
Udruživanje i kooperativa
Formiranje proizvođačkih organizacija s vlastitim skladištima i hladnjačama omogućava zajednički plasman i smanjuje tržišni rizik; kooperative mogu da pregovaraju direktno s velikim prerađivačima.
Direktna prodaja i turizam
Očekuje se rast agro-turizma: seoski etno-sela nude berbu po određenoj ceni i smeštaj; turisti plaćaju premium cenu za sveže ubrano voće. Tako se stvara dodatni prihod.
Online platforme i brendiranje
Ulaganje u e–shopove za srpske proizvode i saradnja s marketplace platformama iz Evrope može doneti dodatnih 20–30 % prihoda; potrošači su spremni da plate više ako dobiju garanciju porekla i kvaliteta.
Studija slučaja iz Poljske
U Poljskoj su malinjari 2023. formirali nacionalni savez i uveli minimalnu otkupnu cenu garantovanu zakonom. Cena se kretala od 8 do 10 evra po kilogramu; država je subvencionisala transport do luka za izvoz. Rezultat je bio stabilan izvoz od preko 200 hiljada tona godišnje i rast broja proizvođača. Srbija može da primeni sličan model uz prilagođavanje količine roda i troškova proizvodnje.
Saveti za malinjare
Planiranje proizvodnje – formirajte plan berbe i prodaje uz konsultacije agronoma i ekonomista
Poznavanje troškova – vodite tačne knjige, uključite sve troškove rada i repromaterijala kako biste znali minimalnu cenu
Kombinovanje kanala prodaje – podela roda za preradu i za direktnu prodaju
Obuka i modernizacija – kursevi za mehanizaciju, navodnjavanje i digitalni marketing
Pravna pomoć – angažovanje savetnika za izradu ugovora i sertifikaciju
Saveti za potrošače
Podržite lokalno – kupujte od registrovanih proizvođača i kooperativa
Sezonski recepti – zamrzavanje sveže maline, priprema džemova i sokova
Održiva potrošnja – minimalno bacanje, planiranje menija i deljenje viška s komšijama
Zaključak
Protest malinjara u Arilju otkrio je pukotine u srpskoj poljoprivrednoj politici; drastičan pad cena maline ugrozio je između hiljadu i dve hiljade porodica. Kratkoročno rešenje donosi minimalna cena od sto osamdeset dinara i krizni fond. Dugoročno je neophodno udruživanje, modernizacija, diversifikacija i direktna prodaja. Ako se ove mere zajednički sprovedu, srpska malina bi mogla da povrati prestiž i stabilnost koja joj pripada.
